Хашки трибунал у среду објављује првостепену пресуду Ратку Младићу

Хашки трибунал објавиће у среду првостепену пресуду некадашњем врховном комаданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу поводом оптужби за геноцид над муслиманима и за друге ратне злочине. Пресуду је након три и по године суђења и још годину дана већања, донело судско веће на челу са судијом Алфонсом Оријеом, а јавно изрицање одржаће се у среду у 10 сати.

Оријеово веће је одбило захтев Младићевих бранилаца да разматра његову процесну способност (способност да учествује у поступку) као и да одложи изрицање пресуде, јер сматра да ти захтеви нису основани, јер је према извештајима медицинског осдобља притворске јединицете Младићево здравствено стање.

Главни лекар притворске јединице Пол Фалке такође је забранио посете лекара Младићу до изрицења пресуде, "јер то може да нашкоди његовом здрављу".

Са друге стране Младићева одбрана свакодневно инсистирају на посети и прегледу спрских лекара, који су увидом у њеову медицинску документацију дали мишљење да је Младић животно угрожен.

Трибунал иначе окончава свој рад након 24 године, 30. новембра, а поступке по жалбама, ревизије и извршење казни у његово име убудуће ће вршити Механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу.

Хашко тужилаштво је у завршној речи у децембру 2016. године затражило од судског већа да Младића осуди на доживотни затвор, уз образложење да би краћа казна била "увреда за жртве, живе и мртве и увреда за правду", док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Суђење генералу ВРС поцело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.

Младић је ухапшен мају 2011. године, након 12 година скривања у околини Лазаревца и изручен Хагу.

Влада Србије недавно је на захтев његових бранилаца и породине дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради лечења, а одговор Хага се и даље чека.

Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.

Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у разлчитим периодима оптужнице против су њих развојене и судило им се у одвојеним поступцима.

Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Шевенингену.

Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.

Према хашкој оптужници од 8. новембра 2002. године, Младић се терети за геноцид, прогоне, истребљење и убиства, депортације и нечовечно поступање, наводно терорисање цивила, окрутно поступање, нападе на цивиле, узимање талаца из редова особља мировне мисије УН-а.

Под његовом командом, како се тврди у оптужници, убијено је око 7.000 муслиманских заробљеника на подручју Сребренице.

Младића терете и за гранатирање Сарајева, као и за логоре "Омарска", "Кератерм", "Мањаца" и "Трнопоље".

Младић је оптужен за један случај геноцида, седам случајева сауцесништва у геноциду и шест слуцајева кршења закона и обичаја рата, укључујући убиства, спроводење терора над цивилима и узимања талаца.

У делу оптужнице који се односи на злочине у општинама које су босански Срби сматрали својом територијом остаје исти број општина - шест је пре две године уклоњено из оптужнице (Бихаћ-Рипац, Босанска Градишка, Добој, Гацко, Невесиње и Теслић), а шест нових додато (Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново).

Иако је задржала исти број општина, измењена оптужница ослања се на већ раније пресудене случајеве процесуиране у Хашком трибуналу.

Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал те захтеве до данас није усвојио.