ХРОНИКА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА - ФРАЊО ТУЂМАН: Ко је Титов пропали генерал који је своје снове остварио протеравши ЧИТАВ ЈЕДАН НАРОД
Данас се навршава 27 година од злочиначке усташке акције "Олуја" током које је протерано 280.000 људи и убијено око 2.000 Срба, међу којима и 522 жене и 12 деце.
Као и сваке године, на дан када је почињен овај злочинчаки подухват над Србима, Хрватска слави злочин у којем је бомбардовала цивиле који су бежали.
Реч је о једном од најсуровијих и највећих етничких чишчења на простору СФРЈ.
Крвави напад на Благу Марију: Језива хронологија етничког чишћења Срба у злочиначкој акцији "Олуја"
ОСТАЛО ЈЕ ГОРКО СЕЋАЊЕ НА ГОЛГОТУ: Стојаковићи из Јошавице са бебом у наручју одбегли од злочиначке "Олује"
ГОДИШЊИЦА "ОЛУЈЕ" У НОВОМ САДУ: Ране и после 27 година не зарастају, 250.000 Срба протерано из својих домова (ФОТО)
На челу тадашње хрватске државе налазио се Фрањо Туђман, Титов генерал са завршеном "партизанском школом" и оспоравни историчар оптуживан за плагијат.
У његовим историјским истраживањима, која су се како је време одмицало, углавном заснивала на историјском ревизионизму, могло се наслутити да је он одавно спреман на "коначно решење" српског питања у СР Хрватској. Туђман је у својим политичким наступима често посезао за наменским обликовањем неутемељених представа о старијој хрватској прошлости, неретко износећи нетачне чињенице и научно непотврђене теорије.
Један од таквих је и негирање холокауста и умањивање злочина квислингшке државе НДХ.
Туђманов пристип холокаусту током Другог светског рата је у назван "Хрватски ревиозионизам", док је сам Туђман назван "негатором холокауста". У својој књизи "Беспућа повијесне збиљности" Туђман негира и умањује усташке злочине током Другог светског рата, негира и умањује број убијених Срба, Јевреја и Рома у логору Јасеновац, те умањује укупан број Јевреја који су страдали током холокауста.
- НДХ није била само "пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа" - изјавио је Туђман у Загребу, 1990. године.
Својим наступима и делима је ставио до знања да за Србе у његовој држави места нема.
- Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком - изјавио је Туђман 1991. године.
Дешавања на простору бивше СФР Југославије су му ишла у прилог. Није губио време, одмах је кренуо у обрачун са српским народом. Донео је нови Устав Републике Хрватске од 22. децембра 1990. којим су Срби постали национална мањина након вековног статуса равноправног народа са Хрватима и тада почињу масовна отпуштања Срба с посла, минирања кућа и др.
Од устава до Олује
У јануару 1992. године, договор је потписан од стране председника Хрватске Фрање Туђмана и председника Србије Слободана Милошевића за прекид ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенска народна армија. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.
Током следеће три године, хрватске војне операције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак је била Операција Медачки џеп у септембру 1993. године, када су хрватске снаге сравниле три српска села у планинама у личком региону, што је изазвало међународни инцидент.
Хрватска армија је играла важнију улогу у западној БиХ и у Посавини где су се заједно са снагама босанских Хрвата борили против снага Војске Републике Српске.
Након заустављања хрватско муслиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, све је било спремно за обрачун са Србима. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење Стејт дипартмента, потписала уговор, под именом "Демократски транзициони програм", с америчком војно-консултантском компанијом МПРИ, коју су чинили пензионисани амерички генерали. Отпочеле су припреме за операцију "Олуја".
Иако су званично порицале умешаност у "Олуји", америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења.
Састанак на Брионима
Наиме, 31. јула 1995. године, током састанка са војним официрима на Брионима, само неколико дана уочи "Олује", он је издао наредбу да се "Србима нанесе такав ударац, да практично нестану".
То је наведено у транскриптима са тог састанка, који су били један од главних доказа на суђењу пред Хашким трибуналом хрватским генералима Анти готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку.
- Затворити им преостала троја врата, али им не даш нигде излаза да се извуку, да побегну, него их присиљаваш да се боре до краја. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану - рекао је он.
Овом реченицом је Туђман запечатио судбину свих Срба на простору Хрватске, и наредио етничко чишћење нашег народа са тих простора. У злочиначкој операцији је учествовало најмање 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа одбране, са својих вековних огњишта је протерано око 280.000 Срба. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага.
Након етничког чишћења, отпочело се са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом. Резултат свега је етнички чиста Република Хрватска.
Да се никад не заборави!