ХТЕЛИ СУ ДА СРБИЈА ЗАЋУТИ, АЛИ ИМ НИЈЕ УСПЕЛО: Овако је НАТО пре 20 година РАКЕТАМА СРУШИО СИМБОЛ БЕОГРАДА!
Навршавају се две деценије од када су бомбе Алијансе уништиле чувену грађевину у престоници.
- Сећам се као да је јуче било тог тренутка. Са породицом сам био на тераси, а из моје куће пуца поглед на торањ. Најпре смо приметили светлост, а онда су се чуле бомба, експлозија... Торањ је још стајао усправно. Затим га је погодио и други пројектил. Тек тада из подножја је почео да куља дим. У следећем моменту торња више није било - овако прича Милан Рајачић из Врчина, сведок страшне ноћи од пре равно две деценије.
Био је 29. април 1999, када се на мети НАТО бомби нашао симбол Београда, украс Авале. Рајачића смо затекли са родбином из Немачке, на обновљеној грађевини, како поносно показује прелепу панораму престонице. Поглед пуца ка пространствима панонске равнице и таласастим побрђима Шумадије. Баш као некад.
АМЕРИЧКИ СПЕЦИЈАЛЦИ ВОДЕ ТАЈНИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ! Лазански без длаке на језику, СВЕ ОГОЉЕНО!
АМФИЛОХИЈЕ ОТКРИВА СЛОБИНУ ЖЕЉУ ИЗ ХАГА: Када га је обишао, Милошевић је од њега тражио САМО ЈЕДНО!
"Твитераши свесно лажу о Вучићевој мајци": РТС КОНАЧНО РЕКАО ИСТИНУ О НОЋИ БОМБАРДОВАЊА ЈАВНОГ СЕРВИСА
- Када су срушили торањ, била је то велика туга. Авала више није била иста, поглед на њу, тако огољену, био је болан. Торањ је био путоказ, знак да смо код куће. Без њега, ни планина није била препознатљива - сећа се Рајачић.
Те страшне вечери, око 22.40, телевизије и радио-станице остале су неме. На ТВ екранима био је "снег", док се са већине радио-станица ширио само непријатан звук шуштања. Неколико сати програм је био у прекиду. Међутим, емитовање је настављено из кућице недалеко од торња. Због тога је велики део Београда сазнао без чега је остао тек у раним јутарњим часовима наредног дана. Један од оних којима је поглед остао скамењен у правцу "светионика" јесте и Милош Бато Милатовић (83), иницијатор обнове Авалског торња.
- Моја супруга је радила у Раковици и током бомбардовања сам је пратио на посао. Тог јутра нисмо још знали шта се догодило. Возили смо се аутобусом, и као по навици, окренули смо се ка Авали. Још памтим изразе лица суграђана... Чули су се само узвици: "Нема торња" - присећа се Бато.
Како каже Милатовић, данима је "премотавао филм у глави" колико је пута своје госте одвео на ту јединствену кулу, да се диве призорима са висине од тачно 202 метра. Осећао је, каже - дужност да нешто уради за Србију, која га је као студента примила из Подгорице. Акцију обнове Авалског торња започео је заједно са Удружењем новинара Србије крајем 2002. године. Нешто касније прикључио се и РТС.
- Морао сам да одем да видим рушевину. Некада грандиозан, торањ је био зарастао у коров, положен као свећа целом дужином. Снимио сам камером детаљ по детаљ. Осећај је у најмању руку био непријатан. И тада, и сада, дубоко сам уверен да НАТО злочинцима он није сметао у комуникацијском смислу, него зато што је важио за најлепши на свету. Непријатељ руши оно што је најмилије народу - прича Бато, данас новинар у пензији.
Рашчишћавање рушевина почело је у лето 2005, док су радови на новој грађевини, према постојећем пројекту, почети крајем 2006. Саговорник признаје да нико није веровао да ће се то догодити, јер су мислили да је реч о партијској игри. Међутим, како каже Бато, обнова симбола престонице била је јединствен референдум. Више од милион грађана укључило се у акцију. Донирали су новац, пратили градњу, а више од 500 уметника из различитих области, спортиста и привредника, промовисали су идеју и одазивали се на позиве да присуствују догађајима за прикупљање средстава. Током нешто више од три године, посао је прекинут на шест месеци, због снажних ветрова и магле. Иако је градња оваквог торња спадала у високоризичне, ниједан мајстор није задобио ни најмању повреду.
КРВАВИ ВАСКРС! Јуриш на Кошаре почео је на Велики петак, а ово је исповест команданта 63. падобранске (ВИДЕО)
На само 300 километара НАТО има циљ да угуши два српска интереса!
ЦИА ОТКРИВА! Како су Тито и Британци ЗАВРНУЛИ Дражу - ЈЕДАН ЧОВЕК је водио ЦЕЛУ МАШИНЕРИЈУ шпијуна
- Торањ су изградили грађани Србије - поносан је Бато Милатовић.
Авалски торањ новије историје свечано је отворен 21. априла 2010. године и предат у надлежност Јавног предузећа "Емисиона техника и везе". За око три метра виши од старог, поново је најзначајнији стуб телекомуникација, а због изузетне лепоте је и туристичка атракција. За разлику од пре, када је Авала нудила обилазак Споменика незнаном јунаку и посету торњу, данас је слика много другачија. Најпознатија београдска планина је једно од омиљених излетишта и стецише породичних окупљања.
- У последње две године на комплексу торња изградили смо многе објекте за туристе и излетнике, за старе и младе, а посебно за родитеље са децом. Отворили смо Туристички информативни центар Србије, сувенирницу, етно-бутик. Имамо летњу позорницу, два кафеа на отвореном, ресторан, спортске терене, теретану, стену за планинаре... Само током прошле године продали смо 185.000 улазница за видиковац. Авала је сада место за целодневна уживања - каже директор предузећа Бранко Гогић.
