НЕ ПИТА СЕ САМО БРИСЕЛ: Вашингтон и Берлин НОВИ ИГРАЧИ у решавању косовског питања

Дијалог Београда и Приштине добија на интензитету, активније се укључују и велике силе. У јулу нови сусрет Вучића и Тачија у Бриселу. Дачић данас са Лавровом.

Разговори Београда и Приштине о проналаску решења за косовско питање добиће на замаху у наредним недељама, а у читав процес, осим људи из кабинета европске шефице дипломатије Федерике Могерини, интензивније ће бити укључени и званичници САД и Немачке.

Представници Вашингтона и Берлина неће, као ни досад, седети за преговарачким столом у Бриселу, али ће имати своју улогу у "бочној" шатл дипломатији. Овај задатак би у име Берлина, према незваничним информацијама, требало да буде поверен Јану Хакеру, новом саветнику са спољну политику канцеларке Ангеле Меркел.

Хакер је на овом месту, после 12 година, наследио Кристофа Хојзгена, који је претходних година "из сенке" био прилично укључен у процес решавања косовског питања, а од јула 2017. је немачки амбасадор при УН.

На последњој рунди дијалога у Бриселу, одржаној у недељу, ЕУ је послала јасан сигнал да ће подржати свако решење око којег се договоре две стране, али да би оно било одрживо, морају да га "аминују" и велике силе. То је у уторак потврдио и шеф дипломатије Ивица Дачић, који је присуствовао разговорима у Бриселу.

Председник Александар Вучић је после сусрета са Могеринијевом и лажним председником  у Приштини Хашимом Тачијем, такође, најавио да ће се разговори интензивирати. До њиховог новог сусрета могло би да дође већ у јулу, а дипломатски извори тврде да ће Могеринијева инсистирати да се обновљена динамика разговора не изгуби.

Наиме, многи временски рок или оквир за постизање споразума Београда и Приштине везују за мандат институција ЕУ, јер ће идуће године бити одржани нови избори. И Могеринијева жели да кабинет шефице дипломатије ЕУ, на јесен следеће године, напусти уз "штиклирана" два велика отворена балканска питања - споразуме Скопља и Атине и Београда и Приштине.

- Америчка администрација више није спремна да подржи по сваку цену оно што они желе, промењена је и ЕУ. Ако желимо трајно решење оно не може да се заснива на жељама Приштине да ће Србија признати њихову једнострану одлуку. Ако мисле да је то компромис, нема потребе да настављамо разговор.

Вучић, за разлику од Тачија, који тврди да је рок за постизање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине март следеће године, поручује да никакви датуми нису зацртани, да они нису толико важни колико је важно да се пронађе компромисно решење двеју страна.

Министар Дачић је поручио и да албански политичари у Приштини треба да схвате да је промењена међународна реалност и да је сада много више повлачења признања независности, него нових признавања.

Дачић наглашава и да смо још далеко од коначног решења и расписивања референдума, јер је питање да ли ће и када компромис бити постигнут.

Тачијев саветник Беким Чолаку, с друге стране, тврди да је оптималан рок за постизање споразума Београда и Приштине шест до осам месеци. Он је упозорио да ће се, "ако се тај замајац изгуби, ствари искомпликовати и постати заиста тешке".

Бриселски дијалог био је у уторак тема и у Скупштини Србије, где су посланици опозиције углавном постављали питање о томе шта је договорено у последњој рунди дијалога, одржаној у недељу. Они су још једном затражили посебну седницу парламента о КиМ.