Лажне вести: Колико су опасне и како се користе за модерно ратовање у свету?!

Често у јавности амерички председник Доналд Трамп користи мантру о медијским лажима ("факе news") особито у главним америчким медијима, што је довело до мањка поверења у америчке медије у свету.

На нишану Лазанског: Путин способан политичар, некада агент КГБ-а, док се Трамп бавио некретнинама

АМЕРИЧКИ СЕНАТОР БЕРНИ САНДЕРС: Доналд Трамп је "ПАТОЛОШКИ ЛАЖОВ"!

Данас се све више говори о лажним вестима тј. "факе news" феномену, али он уопште није нов. Постоји откако је медија, од староримских зидних новина до данашњих друштвених мрежа. Обично се "факе news" ставља у разне категорије, почевши од сатире или пародије, која нема злу намеру али може проузроковати погрешно разумевање, посебно када наслови не прате садржај текста.

Уколико информација уоквирује неко питање или појединца онда она може завести читаоце у погрешном смеру; подједнако истински садржај може бити дељен унутар погрешног контекста. Понекад новинари праве изворе и истините податке надомештају кривим и измишљеним изворима. Озбиљнији случајеви "факе newsa" су манипулација и чиста измишљотина.

Уколико се истинит податак или слика манипулишу како би се произвела лаж, онда се ради о спину. А ако је нови садржај у потпуности нетачан, онда се ради о измишљотини којој је циљ преварити читаоце и ширити зло. 

На свим универзитетима где се студира новинарство и политичке науке, студенти се суочавају с питањем етике и морала, барем са становишта новинарске професије. Многи ће настојати да буду етични у јавном простору и барем неће блатити своје име. Али лажне вести у својим озбиљнијим облицима не стварају новинари, већ уредници. Преференцијални приступ уредника неких светски познатих медија, као што су BBC, Вашингтон Пост или Ле Монд, круговима моћи и утицаја, па чак и у круговима где се доносе одлуке, јасно говоре да се ради о спрези политике и медија везано за унапред утврђене податке који ће изаћи у јавност односно скривање оних података који могу наштетити у датом тренутку.

НИЈЕ МУ ПРВИ ПУТ: Ево још Путинових генијалних одговора (ВИДЕО)

Стога је увек важно разумети извор податка (разумети мисију и циљ извора), не заустављати читање само на наслову, проверити ауторе, изворе и датум објаве, разумети да ли се можда ради о сатири, настојати самог себе испитати по питању субјективности, и најзад упитати релативно независне стручњаке. 

Циљ лажних вести није постављање алтернативне истине, већ уништење истине у потпуности, настојање да грађани остану без чињеница и да једноставно морају веровати медијском садржају у свету где их нико више не штити од лажи. 

Политички и друштвени циљеви данас се не добијају симетричним сукобом двеју или више страна него чистом манипулацијом и уверавањем грађана у једну главну истину. Свет је постао поприште пост-истинитости, где тачност податка више ионако није важна ако верујемо у неку другу идеју.

Класичан пример таквог ратовања јест покушај низа америчких медијских кућа да прикажу како је током председничке кампање 2016. у Сједињеним Државама руски председник Владимир Путин настојао утицати на резултат избора. Иако нема никаквих конкретних чињеница да је Путин наредио хаковања (крајње резултате истраге још увек чекамо), медији су јасно оптужили Путина да стоји иза тих криминалних дела, ако су она уопште и постојала. Али нуспроизвод такве вести јесте општа криза грађанског поверења у амерички изборни систем, што годи Демократима и Републиканцима јер би у будућности могли рачунати на апатију америчког изборног тела и стабилизовати предвиђања идућих избора. Исто тако је Путин могао убацити вест о свом нападу на изборни систем и створити такву кризу, али питање је што би он тиме постигао. Критично проматрање овог питања даје прилично јасан одговор. 

Данас постоји огромна количина података и не-података, што је добрим делом омогућено кроз друштвене мреже и посебно направљене медије које шире лажну пропаганду само да би после били схваћени као компетентни извори за веће и утицајније медије.

Разлучивање таквих података особито је важно обавештајним заједницама као донекле независном државном тијелу. У случају неких старијих организација тог типа, као што је ЦИА, види се напредак током година. Испрва се радило о славним пустоловима OSS-a, али након низа погрешака настали су прави професионалци који су добрим делом учили од својих британских и совјетских колега.

Љути Мекејн: Америка ГУБИ рат у Авганистану!

Обавјештајне службе се ослањају великим делом на професионалну обавештајну анализу, дакле врло помну преданост структуралним анализама у којима се важу извори и покушавају разлучити хипотезе.

Многи би грађани остали зачуђени колико рад обавештајца личи на рад академског професора. Добар аналитичар зна да један аналитички закључак није једнако вредан као други и да су разлике у врло ситним појединостима. Испитују се сви извори, али с посебном преданошћу промишљања који је циљ извора у давању информација и ко је циљана група тог податка. Тек тада следи оперативни део посла по којем су шпијуни познати. Последично, главна одлика добре обавештајне службе јест добро праћење историјског искуства, а посебно у погледу критичног размишљања и скептичног ума. Није чудо да су водећи обавештајни аналитичари професори водећих универзитета и "think танкова" на свету.

Они могу најбоље повезати процес мукотрпног знанственог истраживања и обавештајног интереса, те пропитати сваки податак или документ по основним питањима да ли је тачан, да ли је аутор у позицији поседовања довољног знања о ономе о чему пише, те зашто такав документ постоји. Одговори на та питања су главне саставнице одлуке да ли је документ лажна вест или није.

Један афоризам говори, параноични сте само ако не постоји замка. У савременим околностима то значи да можемо сви бити параноични, али само ако не схватамо да је та параноја стварна у виду информационих ратова и сталном настојању преваре и кориштења лажних вести. 

Објективно новинарство не постоји. Чисте чињенице и објективно преношење података се понекад третирају као златни стандард новинарства, али такво извештавање нико не би читао јер се новинар мора пре свега прилагодити својој публици. Но, и јавност има своју улогу. Медијска јавност има грађанску обавезу да као грађани преузму одговорност што су сами одлучили да је један извештај истинит, а други није. Замка је леног ума што данас све више људи жели информацију у неколико речи на Фејсбуку и Твитеру, а по могућности у облику слика и пиктограма шпиљског типа на Инстаграму. 

ПРОПАГАНДА ЗАПАДНИХ МЕДИЈА О СТАЊУ У СИРИЈИ: Брује о губицима сиријске војске (ФОТО/ВИДЕО)

Сваки појединац је одговоран за кориштење скептицизма и критичне мисли у процени доказа и аргумента, барем док интернетске компаније и друштвене мреже не изуме неки облик филтрирања информација и избаце лажне вести по одређеним алгоритмима.

Они то неће направити јер делују управо по начелу манипулације људског ума до те мере да се више и критичним сагледавањем вести не може разлучити шта је лажна вест. Уосталом, чак и да успеју у племенитој намери, то неће спречити људе да деле друге "вести" или створе своје властите платформе. Управо ових дана Фејсбук најављује да ће драстично смањити неквалитетне податке с "news фееда" који видимо кад год отворимо наш кориснички рачун. Разлог томе је истраживање Фејсбука о спамовању корисничког простора те настојање да се прикаже више објава и прича које ће бити људима информативне и забавне.

АЛБАНСКА ПРОПАГАНДА У ХОЛИВУДУ: Ратни филм са Косова номинован за Оскара! (ВИДЕО)

Оно што није довољно схваћено из саопштења Фејсбука је којим алгоритмима и којим начином се одређује шта је информативно и забавно, и хоће ли се тиме спречити алтернативне вести у доласку до читалаца.

Нема сумње, информациони рат се наставља као главни облик савременог сукоба у свету.