Интегрални текст оставке Срђана Шкора: Не дај Боже да Јанковићи икад дођу на власт
Бивши члан председништва Покрета слободних грађана поднео је оставку пре два дана
Члан Председништва Покрета слободних грађана Срђан Шкоро поднео је оставку пре два дана, јер је после шест месеци посвећене борбе схватио да ПСГ није покрет, већ приватна фирма Саше Јанковића и његове супруге! Интегрално и текст његове оставке преносимо у целини:
Прочитајте и:
Председништву Покрета слободних грађана и свим оснивачима
Одавно више нисмо Покрет, а најмање слободни грађани. Одлуке се доносе на начин који није демократски. Покретом и његовом организацијом управља Славица Јанковић, супруга председника која одлучује о свему, па и о кадровским решењима. Од тога ко ће бити лични секретар председника Покрета, до тога како ће тзв. креативни тим радити или шта ће бити садржај нашег сајта. Недавно је постала и организатор наших протестних скупова, а захтевала је и да будући говорници, посебно они из других странака, најпре напишу шта ће тачно говорити и то донесу на одобрење у Покрет. Дакле, цензура у најави са највишег места.
Истовремено смо били принуђени да слушамо и њено "предавање" о томе како је Саша Јанковић "неприкосновени лидер опозиције" и да то сви морамо да имамо на уму.
Од самог оснивања, преко брзог изласка академика Душана Теодоровића и видљивог дистанцирања многих оснивача и чланова, па све до данас, у Покрету влада тотална дезорганизација. Све што по дану тешком муком успешно урадите, неко под окриљем ноћи разгради.
Не знамо ни шта хоћемо, ни куда идемо, ни зашто. То само изгледа једино знају Славица Јанковић и њен супруг. Нејасне изјаве Саше Јанковића изречене у јавности и у самом Покрету, с ким и како идемо на изборе, доприносе додатној конфузији. Нажалост, човек који допушта сопственој жени да се тако понаша, не може да влада Србијом. Још мање да је мења. Ми смо се у Покрету окупили да изградимо пристојну и нормалну Србију, а оно што ради Славица Јанковић, а њен супруг без поговора извршава, није ни нормално, ни пристојно.
Одмах за Шкоровим! Друго отворено писмо Јанковићу стигло од оснивача ПГС: Много сам погрешио с тобом
Људи из Покрета се сваког дана повлаче. Виде све, али ћуте. Уплашени су и застрашени оним што виде. Погубљени како да се понашају и шта да чине даље. Осећају да много тога није у реду. Да постоји очигледна неправда према свима који су добронамерни.
Ушао сам у Покрет чиста срца и учинио све да опстане и постане истински Покрет слободних грађана, али у томе сам спречаван и дезавуисан на различите видљиве и невидљиве начине. И то највише онда кад сам у Покрету одлучио да јавно проговорим о стварима о којима сви ћуте. О утицају супруге Саше Јанковића, чије име је почело шапатом да се изговора. Нисам, признајем, на време схватио да се пред мојим очима формира приватна фирма Славице и Саше, која се лажно представља као Покрет, окружена њиховим пријатељима и створеним поданицима који имају статус кућних љубимаца. Тако се не може променити ова лоша и неподношљива власт. Заменити огромно зло тренутно на власти мањим злом, за мене никада није била опција. Тако се, уосталом, не може ни стварати Покрет који би сутра требало да победи на изборима и ослободи грађане Србије власти напредњака.
Нисам се предао. Покушао сам све. Од тога да Славици Јанковић која се у све меша и о свему одлучује, непосредно и на фин начин објасним где јој место и да ово што ради није добро. Није помогло. Наравно, покушао сам и са Сашом Јанковићем више пута да разговарам у четири ока о томе на који се начин доносе одлуке и ко их доноси. Такође, није помогло. И ништа се није променило. Проблем и начин управљања Покретом сам изнео и на председништву. У записнику са седнице председништва то није ниједним словом поменуто. Тражио сам да се записник не усвоји и напише нови. Никад није стигао.
Опструкција према мени као члану председништва се после тога само још више продубила. Не желим да будем део Покрета у коме се свака изречена критика доживљава као лично непријатељство против брачног пара Јанковић. Оформљена је и нека „њихова екипа“, а сви други су по страни или искључени из тога. Редовно абровисање и цинкарење део су сталног блата на умишљеном двору Јанковића. Ко боље цинкари тај више напредује. Што већи полтрон то више функција у Покрету.
Људи који истински желе добро Покрету се буквално проглашавају за непријатеље и преко ноћи постају непожељни. То сам, уосталом, и сам доживео. Једноставно ко није добар са Славицом Јанковић нема шта да тражи у Покрету. Као непожељни сведок свих слабости, неспособности и начина на који Покрет полако, али сигурно срља у пропаст, постао сам одједном проблем. Стога је смишљено најпре како ме изоловати, а онда у тишини уклонити.
Због свега тога у атмосфери страха, где није допуштено да се ствари назову правим именом, не желим више да будем део нечега, што се до те мере изопачује да се не може више подносити. То једноставно не одговара суштини и главним разлозима због којих смо се најпре окупили у председничкој кампањи, а потом и у Покрету.
Нисам у стању више да уверавам грађане да гласају за Сашу Јанковића, јер ни сам после свега шта сам видео и сагледао не бих више гласао за њега. И много ми је жао због тога. Једна Мира Марковић је била сасвим довољна за Србију. Стварање новог малог Слобе и мале Мире у ликовима брачног пара Јанковић нас неће одвести нигде, осим директно у пропаст.
Уместо да нешто конкретно предузме и промени у Покрету, како је више пута обећао, Саша Јанковић се определио за безумна твитовања. Последњи твит о „грчењу“ у Бечу нанео је огромну штету Покрету и постао предмет опште спрдње и исмевања на друштвеним мрежама. Тако се не иде на предстојеће изборе. На такав начин се не може променити исто тако безумна и неподношљива власт у Србији. Оправдано залагање да се што пре смени Вучићева власт, а истовремено увођење на мала врата његових метода владања у Покрет је у најмању руку лицемерно.
Дуго сам размишљао шта да урадим, јер имам велику одговорност према Покрету и многим људима који су у њему, као и великом броју грађана који у нама виде некакав спас. Унапред знам да ће мој одлазак бити вест. Једна од многих негативних о Покрету. Ипак, одлучио сам да иступим. Тако је поштеније за све. Боље него да наставимо да обмањујемо људе са причом за коју сам утврдио да није добра, ни здрава. Која, пре свега није онаква у какву сам веровао да јесте на њеном почетку. Јер, не дај ти Боже да Јанковићи са својим навикама и ставовима икада дођу у прилику да буду на власти у Србији.
Једноставно нисам глумац и не умем да браним оно иза чега више не могу да стојим. Сматрам да је поштеније рећи о каквој се заблуди ради него учествовати зарад некаквог мира у кући, у бесрамном ћутању и стварању нечега што пре свега није добро за грађане Србије. Жао ми је што је Саша Јанковић својом сујетом, као и слабошћу да се одупре сопственој супрузи, допринео да се убије једна добра идеја и једна могућа нада.
Због свега изреченог и много тога негативног и лошег што се дешава у Покрету и око њега, подносим оставку на место члана председништва Покрета слободних грађана. Тражим да се с тим упознају и о томе изјасне сви чланови председништва, као и сви оснивачи. Мислим да би то био ред. И у духу начела око којих смо се још у председничкој кампањи окупили.
Као потписник Апела 100, оснивач и члан председништва Покрета слободних грађана дугујем једно велико извињење свим људима који су ме на време упозоравали на склоности брачног пара Јанковић, а којима све до скора нисам веровао. Но, надам се да никад није касно.
У нади да ће мој одлазак из председништва и Покрета донети макар упитаност шта је довело до свега овог, желим вам свима много успеха. Поздрав и хвала на сарадњи.
Срђан Шкоро, Члан председништва Покрета слободних грађана
