Исповест Дарка Миличића о Марку Маркушу: Близу сам одлуке да напустим Србију, зашто се моје презиме провлачи по блату?
Бивши кошаркашки репрезентативац чак размишља да напусти Србију
Име Дарка Миличића, бившег кошаркашког репрезентативца и човека који је небројено пута показао велико срце, не само на терену већ и ван њега, готово је свакодневно у медијима. И то само зато што је био зет Марка Маркуша, Новосађанина који је убијен прошлог петка.
- Тек после ове трагедије схватио сам где живимо. Не разумем да поједини медији не могу да оставе на миру породицу у жалости. Какав год Марко да је био, пустите га да почива у миру - каже за овај лист Миличић.
- Ужасно је што нас помињу у негативном контексту. Нити је моја жена Зорана желела, нити утицала на то да Марко постане то што је био. Он јој је био брат. Ја, који сам заволео Зорану и оженио се њоме и с којом имам троје деце, нисам могао да одустанем од ње само зато што је његова сестра. Да ли само због тога треба да се презиме Миличић провлачи кроз медијско блато? - пита се Дарко.
Као спортиста није волео да тражи медијски простор, већ је увек истицао да је његово да "прича" на терену. Овај пут је, ипак, пристао да прича за медије како каже, само да би јавно стао у заштиту породице од медијског линча којем је изложена претходних дана после силних инсинуација и произвољних тумачења.
- Очигледно појединим медијима није било довољно то што је један живот угашен, већ су желели да подигну тираж кроз сензационалнистичке текстове у којима су у негативном контексту помињали мене и супругу. Наводили су и нашу децу. Људи, ово није сензација, него велика туга. Та породица сигурно није желела да покојни Марко прерасте у човека у кога је прерастао.
- Мислим да сам кроз сам спорт донео много позитивних ствари Србији, да сам новац поштено зарађен у иностранству инвестирао у својој земљи, коју неизмерно волим. Не морају сви да знају, а они који знају, знају да, ако нисам могао некад да помогнем, никад нисам одмогао. Помагаћу и даље... Али због свих злоупотреба које су се претходних дана сакривале иза "слободе медија", тужићу све који моје, име моје супруге и деце настављају бесомучно да "развлаче" у јавности.
Миличић очекује да ће и држава реаговати.
- Не знам да ли неко схвата колико је таквим произвољним текстовима доведена у питање сигурност моје породице. Не желим да игледа као било каква претња, јер никада у животу нисам ни мрава згазио, али ако држава, кроз правосудни систем, не заштити мене који сам, условно речено, јавна личност, шта да очекују особе које су мање познате.
Дарко додаје да је близу одлуке да напусти Србију...
- Знате колико сам играо у иностранству. Никад нисам дозволио да било ко преда мном каже било коју ружну реч против Србије коју сам сматрао јединим местом за живот по завршетку каријере. Васпитавамо децу у српском духу и православљу, да знају одакле су им преци... Али ако земља не може да ми обезбеди оно најосновније, а то је сигурност, мислим да ћемо бити принуђени да одемо, због деце. Не причам то у виду ултиматума, него не желим да се од једне трагедије, а сваки изгубљен живот је трагедија, праве ријалити серијали - објашњава Миличић, који после све муке и туге није изгубио веру у добра дела и добре људе.
- Свака особа, па и ја, направи грешке у животу, али слава Богу, грешио сам на своју штету и своје грехове враћам Господу кроз добра дела која ми је дао да радим. Марко нека почива у миру, не знам шта је радио и чиме се бавио. Нити смо га моја Зорана нити ја саветовали лоше у било ком смислу. Покушао сам као брата своје жене само да га усмерим у правом смеру, да приђе Богу и само на тај начин да се извуче из чељусти у којима се налазио. Нажалост, очигледно нисмо успели - каже Дарко.