Лекар који је био уз Титову самртну постељу открио досад НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ о Брозовој болести

Др Предраг Лалевић (87), хирург и анестезиолог који је током 16 година са председником СФРЈ Јосипом Брозом био на 106 путовања у иностранству, описао је последња четири месеца Титовог живота у болници у Љубљани.

Исповест човека који је шишао Тита: После скоро пола века ОТКРИВА шта му је Броз рекао

Зашто Тито никада није обишао гроб мајке и сина? Дете сахранио у ноћи док су сви спавали

Др Лалевић био је део конзилијума који се четири месеца грчевито борио за живот маршала Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ. 

Он је учинио оно по чему ће заувек бити спомињан у историји некадашње државе, угасио апарате који су Тита одржавали у животу.

Титово здравље је осим тровања храном у Египту 1964. и упале плућа годину дана касније у Бугарској, било добро.

 Да председник СФРЈ болује од шећерне болести је чињеница која је скривана од јавности.

Ипак, здравствене тегобе које су се појавиле 1979. нису га спречавале да посети Кувајт, Ирак, Сирију, Јордан, СССР, Алжир, Либију, Малту, Кубу и Румунију.  Највише је патио од реуматских болова у ногама, због којих се, док је ходао, подупирао штапом.

На дочеку 1980. године у војном ловишту у Карађорђеву постало је очито да му је кретање болно, па смо стога одлучили да Тито сместа оде у љубљански Клинички центар – прича др Лалевић.

– У преподневним сатима почела је хемодијализа. Међутим, после извесног времена, дошло је до пада крвног притиска који се није поправљао, па је морала бити прекинута.

Сви чланови конзилијума, дежурни лекари, али и најбоље и најстручније медицинске сестре које су неговале председника, окупили су се око кревета.

Тито се лагано гасио – прича др Лалевић. Како додаје, иако је респиратор нормално радио, на ЕКГ-у су се запажале промене које су указивале на скори крај.

– Коначно, у 15.05 сати ЕКГ је показао равну линију, знак да је срце престало да куца. У пуној тишини провели смо покрај кревета још 15-ак минута, а онда сам погледао професора Богдана Брецеља, најстаријег у конзилијуму, показујући му апарате који су и даље звучним сигналима показивали да раде, на што је он климнуо главом.

Био је то знак да их искључим. Искључио сам респиратор, ЕКГ монитор, пејсмејкер и електронску пумпу за убризгавање лекова у вену. Потом смо напустили собу – и данас се живо сећа овај 87-годишњи специјалиста коме је требало шест месеци да се потпуно опорави након Титове смрти.

Тито је преминуо у Клиничком центру у Љубљани, у недељу, 4. маја 1980. године. На његовој сахрани у Београду 8. маја 1980. године присуствовало је више од 200 високих званичника из 127 земаља.

Сахрањен је у Кући цвећа у Београду. Ово је прва година да његова супруга, Јованка Броз, неће прва положити цвеће на његов гроб, пошто је преминула 20. октобра.

Иако се за његово име везује доста контроверзи, био је један од истакнутих лидера који су обележили једну епоху. Његово име се веже за комунистички и партизански покрет, догађаје из Другог светског рата који су пресудно утицали на судбину бивше заједничке државе, као и за оснивање Покрета несврстаних.