Исповест оца чији је син првенац нестао: Доказао сам да ми је син украден и продат

Пресуду кикиндског Основног суда да му досуди 10.000 евра као одштету  за несталу бебу, отац тог детета Богдан Јањић (59) дочекао је као коначну победу правде.

Овај Кикинђанин је пуних 35 година покушавао да докаже да је његов син Дејан, недуго након рођења, украден у београдском Институту за мајку и дете, а онда и продат.

Иако је свестан да пресуда коју је 6. фебруара донела судија Радојка Радовановић није правоснажна, Јањић тврди да је успео да "правду истера на чистац". Ово је, иначе, прва првостепена пресуда у Србији у предмету несталих беба, а сада се налази пред Апелационим судом у Новом Саду по жалби Државног правобранилаштва.

Јањић подвлачи да није материјалиста и да ће новчани износ до 10.000 евра, колико треба да добије на име одштете од државе Србије због претрпљених душевних боли и патње, уступити сину и ћерки. У исповести каже да и након толико времена осећа и зна да је његово прво дете живо. 

- Не желим да му кварим живот. Он је, можда, успешан и остварен човек са родитељима које воли. Желим му све најбоље. Гарантујем животом да је мој син продат у Институту за мајку и дете, са одељења неонатологије. Неко је мог сина продао, а мени и његовој мајци направио пакао од живота - каже Јањић, који се од супруге развео 1996. године, 13 година након што им је првенче нестало.

- Супруга је Дејана на свет донела 3. јуна 1983, али је у ноћи између 5. и 6. јуна хитно пребачен из кикиндске болнице у Институт за мајку и дете, уз образложење да се напио плодове воде. Дејана су након рођења виделе његове баке и ја. Чим сам сазнао да је однет у Београд, запутио сам се тамо, али до сина нисам могао да дођем. Шетали су ме од једне до друге болнице - присећа се Јањић и наставља:

- Доцније су са мном телефоном контактирали. Изразили су саучешће и рекли да је мој син преминуо у 21.15 сати, а као разлог навели су да је имао обимно крварење у плућима. Нисам од лекара добио никакав званичан документ да је Дејан преминуо и од чега, а рекли су ми да је сахрањен о трошку државе у Београду. Тврдим да је центар крађе и продаје беба одељење неонатологије - убеђен је он.

Богдан се обраћао кикиндској полицији и тужилаштву. Нада га није напуштала, а онда је пре неколико година обновио борбу за правду.

- Није мени до пара. Нема од тога вајде, али из ината хоћу новац, који ћу оставити сину и ћерки. Све време сам само хтео да докажем да је њихов брат отет и продат - каже овја унесрећени отац, чији је живот пун и других траума. Богдан наводи да је два пута био на ратишту, остао без слезине, као и да је у једном тренутку покуша себи да одузме живот.

У Србији шест хиљада родитеља тражи истину о украденим бебама.