У ОВОМ СЛУЧАЈУ ће једна ВАРНИЦА Косово делити од РАТА: Уколико се ТО догоди, уследиће ХАОС!

Четири су могућа сценарија за нормализацију односа Београда и Приштине, пише Дојче веле позивајући се на закључке у анализи коју је израдила група од двадесета представника цивилног друштва, дипломата, те српских, косовских и немачких стручњака, коју је окупила Фондација Фридрих Еберт. 

Анализа која предвиђа како ће изгледати односи Београда и Приштине за петнаестак година биће, наводи DW, представљена данас у Београду.

- Најбољи сценарио био би онај који решава спор око статуса Косова - каже Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање, један од аутора сценарија.

Према том најоптимистичнијем сценарију под називом „Зелени талас“, Београд и Приштина би 2019. постигли споразум о нормализацији односа, Србија би 2025. постала чланица ЕУ, а тзв. Косово коначно добило визну либерализацију и постало чланица свих релевантних међународних организација и имало отворен пут ка ЕУ, уз подршку Србије.

С друге стране, наводи се, тзв. косовска влада створила би социјалне и економске услове за интеграцију српске заједнице у друштво, а косовски Срби били би укључени у Бриселски дијалог уместо да, као до сада, буду само објекат преговора.

Нормализација односа убрзала би процес помирења и покренула процес утврђивања судбина несталих особа, а обема странама донела и економски напредак.

- Да бисмо то постигли, Београд и Приштина морају да донесу неколико кључних одлука: Београд да одустане од захтева за територијом Косова, а Косово да успостави заједницу општина са већинским српским становништвом која би имала и извршна овлашћења - каже Шпетим Гаши за DW.

Према његовим речима, вероватније је да ће се догодити нека комбинација елемената другог и трећег сценарија.

Та два сценарија, каже, нису толико оптимистична јер, споразум би у том случају био потписан нешто касније, али не и примењен до краја.

Он подразумева признавање приштинске управе на територији тзв. Косова, али не и пуно дипломатско признање Косова као независне државе.

Заузврат, самопрозвано Косово би успоставило заједницу српских општина која би имала аутономију у области образовања, културе, језика, локалне самоуправе и здравствене заштите. 

Истовремено, Србија би наставила да лобира против чланства тзв. Косова у међународним организацијама, упркос томе што се обавезала да то неће чинити.

На то који ћемо сценарио гледати у реалности, међутим, не утичу само локални лидери, већ и бројни спољни фактори, међу којима су најзначајнији стање унутар Европске уније и интереси великих сила. 

Да ли ће Русија и Кина блокирати чланство тзв. Косова у Уједињеним нацијама, а Шпанија у Европској унији? Да ли ће друге чланице ЕУ које нису признале независност Косова променити своју одлуку, пистања су која се постављају у анализи.

У сценаријима се као један од ризика наводи могућност да се због блокирања чланства у УН или ЕУ тзв. Косово окрене уједињењу с Албанијом. 

У том случају би се север Косова припојио Србији, а такав развој догађаја могао би да изазове ланчану реакцију и покрене захтеве Републике Српске и Албанаца у Македонији за прекрајањем граница.

Гаши каже да би евентуална подела или размена територија имала последице по Босну и Македонију, што би на крају могло довести до нове мапе Балкана и принудне сеобе становништва.

Најгори сценарио, према овој анализи, био би да се ЕУ дегенерише у лабав трговински савез и замрзне процес проширења.

Тиме би изгубила главне полуге у посредовању између Београда и Приштине - чланство у ЕУ је главна шаргарепа због које две стране уопште преговарају. 

Противљење националистичким наративима готово би у потпуности утихнуло, а инциденти на северу тзв. Косова или у Прешевској долини учестали.

- Тада би нас само једна варница делила од новог рата - закључује се на крају анализе, преноси DW.