Како би стварно требало да обележавамо Задушнице? Многе ствари погрешно радимо на овај дан
Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душе наших преминулих
У току године више пута свенародно обављамо задушнице. А сваке суботе поред осталих служби служи се и служба за упокојене. Ипак, није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увек молимо како за живе тако и за упокојне. Господ Исус Христос је Бог живих. Сви су у њему живи, и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божијем.
- Задушнице су дан који је посвећен упокојенима. Иако је то незгодно рећи да је то дан посвећен мртвима, али заправо то је дан који је одређен да се на један посебан начин сетимо својих упокојених. Ми их се у личним и у Литургијким молитвама сећамо свакодневно, али Задушнице су ту да нас подсете да се некако мало другачије, мало снажније посветимо својим упокојеним сродницима – поручује јереј Владимир Левићанин.
Људски живот има смисао и после смрти. Човек је створен за бесмртност и Христос је својим Васкрсењем отворио врата Царства Небеског онима који су веровали у њега и живели праведно.
- Људи најчешће подсвесно долазе на гробље обављајући све оне животне моменте које су са покојником волели, да пију кафу, да пуше, да разговарају, да једу. Храна јесте један од најзначајнијих момената продужења нашег живота. Оног момента када једемо ми заправо дајемо свом телу снагу да оно може да живи даље и да може да функционише. Припремајући те гозбе које су стварно неукусне и не личе нинашта, то некако значи да људи желе да оживе и да продуже све оне моменте које су имали са вољеним покојником. То све одатле потиче. И кад видите упаљене цигарете по гробљима, кад видите све те ритуале које људи изводе желећи да умире себе и свој бол што је овоземаљски живот ограничен, они се у ствари некако батргају и не желе да се помире са реалношћу пролазности. Једини начин да човек буде миран у овом животу јесте Божије присуство, јесте благодатно стање које долази кроз веру, које долази кроз истинско веровање у Господа Бога и снагу да човек има поверење у свог Бога.
ЗАДУШНИЦЕ НА КОСОВУ: Срби трагали за гробовима преминулих, дизали порушене плоче (ВИДЕО)
На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
ЗАР ЈЕ ДОТЛЕ ДОШЛО? Србима забрањен улаз на Косово, не могу да обиђу гробове на Задушнице
Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
Погледајте шта се још „ваља“ а шта „не ваља“ на Задушнице у емисији Телевизије „Храм“ Српске православне цркве коју су припремили јереј Владимир Левићанин и Никола Станковић:
