КАКО СУ СЕ И ЗАШТО ЗАВАДИЛИ МИЛО И МОМИР: Ђукановић изиграо пријатеља и самостално загосподарио државом
Некадашњи председник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић преминуо је јуче у 63. години живота
Крај седница Главног одбора ДПС 11. јула 1997. године значио је и коначан расцеп ове партије, после ког је Ђукановић самостално загосподарио Црном Гором, уместо владајућег "тријумвирата" (Ђукановић као премијер, Булатовић као председник Црне Горе и Светозар Маровић као шеф Скупштине).
Дугогодишњи црногорски премијер Мило Ђукановић тврдио је 1997. да је он "демократска опција" који жели Црну Гору повезану са светом, "богату и перспективну". Политичког противника, дојучерашњег саборца и партијског шефа, председника Црне Горе Момира Булатовића оптуживао је за издају интереса Црне Горе, да је слуга Слободану Милошевићу, и да "Црну Гору жели да врати уназад".
Булатовић је Ђукановића и његове присталице у Влади проглашавао носиоцима "опште криминализације друштва" који користе "полицију у политичке сврхе", приговарајући им на енормном личном богаћењу и на занемаривању северног дела Црне Горе. Испоставља се да је у речима обојице било истине, да се реторика и Ђукановића и његових садашњих политичких ривала незнатно променила, док су односи између власти Црне Горе и Србије, који су тада јавности представљени као главни разлог сукоба у ДПС-у, опет испреплетани нејасним и проблематичним везама.
Булатовић, до тог дана председник ДПС, мимо ранијих обичаја, затражио је да седница ГО ДПС буде отворена за јавност, али новинарима није омогућено да уђу у зграду Владе. Према тадашњим медијским тумачењима, Булатовићу је било јасно да улази у изгубљену битку јер нема већину у ГО. Због тога је желео присуство јавности како би на тежини добила његова тврдња да је реч о сукобу поштених и непоштених, при чеми би медијски притисак успео да донекле утиче на однос снага у партији који се радикалано променио од марта када је Ђукановића подржало само шест или седам чланова ГО.
Овако је Булатовић говорио о СРПСКОМ НАРОДУ: "Срби имају ТРИ ВРЕДНОСТИ око којих су УВЕК СЛОЖНИ"
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ АМЕРИКАНЦИМА РЕКАО НЕ! Америчка понуда коју Момир није хтео да прихвати
Вучић тугује за Булатовићем: Жао ми је што нисам могао више од Момира да научим
Булатовићево присуство ГО свело се на констатацију да нису створени регуларни услови за рад, након чега је за 23. август заказао конгрес ДПС. Булатовић је одредио и одбор за припрему конгреса који су чинили председници седам општинских одбора, који су тражили сазивање конгреса. То су: Милош Бојовић (Беране), Радоман Гогић (Пљевља), Раде Нишавић (Бијело Поље), Бранислав Оташевић (Плав) Милијана Радојичић (Андријевица), Предраг Булатовић (Подгорица), Михаило-Мило Ћетковић (Улцињ) и пословни директор ДПС Драгиша Пешић.
Након што је Булатовић "закључио седницу", скоро две трећине, 62 члана ГО, наставило је са радом, оцењујући да постоји статутарни основ за то, док су 34 члана напустила седницу са Булатовићем. У оквиру прве тачке дневног реда разматрана је одговорност Булатовића за стање у партији, након чега је он смењен са места председника ДПС са 58 гласова, док су четири била уздржана. На његово место изабрана је Милица Пејановић-Ђуришић, тадашњи потпредседник ДПС..
Након што су се Маровић и Пејановић-Ђуришић одрекли кандидатуре за председника Црне Горе у корист Ђукановића, чланови ГО су се изјашњавали о кандидатури Булатовића, Ђукановића и Милана Гајовића. Новом врху ДПС није сметало да позову Булатовића да презентује свој изборни програм, иако је он претходно смењен и напустио седницу. Између два кандидата, ГО ДПС се убедљивом већином (58:3) определио за Ђукановића. Тог јутра, 11. јула, у "Побједи" је освануо интервју Маровића у којем је напао Булатовића:
- Црна Гора мора да мисли и о себи. Уместо јаких и апсолутно моћних појединаца, Црна Гора је изабрала владавину права и подељене моћи. Опасно је превише моћи у било чијим рукама - рекао је Маровић тада.
Од савезних кадрова у ГО, против Булатовића се једино окренуо потпредседник Владе СРЈ Војин Ђукановић, док су му остали верни Срђа Божовић, тада председник Већа грађана савезне Скупштине и савезни министри одбране и правде Павле Булатовић и Зоран Кнежевић, те тадашњи потпредседник Скупстине Црне Горе Зоран Жижић. Шеф Клуба посланика ДПС у Скупштини Црне Горе Предраг Булатовић сврстао се уз презимењака Момира и, према каснијим сведочењима, као председник ОО Подгорица, који је распуштен тог дана, био најопаснији противник политичким ривалима.
Шеф посланичког клуба у Већу грађана савезне Скупштине СРЈ Жељко Штурановић приклонио се Ђукановићу, као и Гајевић, тада координатор црногорске делегације у Већу република. Упућени тврде да је сукоб у ДПС почео знатно раније. Иако су информације о томе почеле да се појваљују тек након 25. марта 1997, када је завршена седница ГО ДПС које је претходила јулској.
Један од мотива за раздор у врху ДПС био је и интервју који је Ђукановић дао за београдски часопис Време, у којем је навео да је "Милошевић човек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом".
Момир се борио за нашу државу када је било НАЈТЕЖЕ, а његов живот је обележила НАЈСТРАШНИЈА ЛИЧНА ТРАГЕДИЈА!
Чланови ГО на седници која је почела у поподневним часовима 24. марта изјашњавали су се о два закључка - да ли сте за Југославију без предуслова и алтернативе и о одговорности тадашњег министра културе Горана-Сита Ракочевића и шефа Службе државне безбедности (СДБ) Вукашина Мараша. Првом је Булатовић тражио главу због изјава да Југославија нема будућности са Милошевићем, а други је био на удару због наводне повезаности са фирмом АСИ, преко које се шверцовала нафта.
Гласати за ове закључке значило је гласати против тадашњег премијера и потпредседника ДПС Ђукановића и његовог окружења, иако по накнадним сећањима то није било јасно великом броју чланова. Тада је уз Ђукановића стао само Маровић, иначе кум Момира Булатовића, тадашњи министар полиције Филип Вујановић, генерални секретар Владе Душко Марковић, Војин Ђукановић, градоначелник Никшића Благоје Церовић и директор владине Агенције за преструктурирање привреде Милутин Лалић.
Због ретких независних медијских извештаја из тог периода, али и селективног памћења актера седнице, тешко је тврдити да ли је сам Ђукановић током јавне прозивке био тај седми глас или је реч о тадашњем директору Будванске ривијере Ђорђију Прибиловићу или о директору Фонда ПИО Михаилу Бањевићу, мада је вероватније да је са Драганом Ђуровићем, Штурановићем, Данилом Вуксановићем, био међу онима уздржанима. Њих је било, опет према различитим подацима, између оних 11 до 22.
Ђукановић је тада поднео оставку на место потпредседника ДПС, али је задржао премијерску фотељу, по наговору Маровића, којег многи виде као кључну фигуру у победи против Булатовића, што због идеолошких темеља које је поставио у унутарпартијској борби, што због начина на који је вођена битка у општинским одборима. Након раскола 11. јула, Ђукановићевој струји у парламенту остало је 28 мандата, јер се 17 посланика приклонило Булатовићу. ДПС је у септембру оформио коалициону владу у коју су ушле и опозициона Народна странка, СДП, албанске партије, Демократска унија Албанаца и Демократски савез.
Након јулске седнице ГО ДПС, Булатовић и његове присталице су на свом конгресу одржаном 16. августа одлучили да своју странку, такође, назову ДПС, а да њихов кандидат на председничким изборима буде Момир Булатовић. Уставни суд Црне Горе је Ђукановића "потврдио" као јединог кандидата ДПС, након чега је Булатовић неколико месеци касније формирао Социјалистичку народну партију.
У међувремену, изборно надметање претварало се у сукоб током којег су медији, укључујући и ТВЦГ, коју је контролисао Ђукановић, и Побједа, коју је дуго контролисао Булатовић, износиле прљави веш супротстављених табора. Раскидана су "нераскидива" кумства и пријатељства, склапана нова, а сукоб је кулминирао 13. јануара 1998. на протестима које је испред Скупштине Црне Горе организовао Момир Булатовић након што је одбио да призна пораз од Ђукановића на октобарским председничким изборима. Црна Гора је те ноћи била на ивици грађанског рата. Сукоб, суштински инициран борбом између владајућих кланова у Црној Гори и Србији око плена од шверца, довео је до подела у друштву чије су бразде видљиве и на данашњем лицу Црне Горе.
На питање да прокоментарисе своје шансе за председника Црне Горе у трци са Булатовићем, Ђукановић је након седнице ГО новинарима рекао да ни у једну политичку битку не улази без уверења да ће бити и победник.
Како је Момир Булатовић запушио уста милогорцима: Објаснио зашто ћирилица никада неће бити протерана
"Отишао је ДОБАР ЧОВЕК који није подлегао МОЋИ": Грађани се емотивно опраштају од Момира Булатовића (ФОТО)
Момир отишао на небо за другарицом Миром: Последњи сусрет са њом му је био БОЛНА ТЕМА И ВЕЛИКА ЛЕКЦИЈА
- Имам одличне претпоставке за то: подршку странке и подршку Главног одбора - рекао је тада Ђукановић.
Они који су се тада искључиво информисали из РТЦГ и Побједе нису веровали у наводе малог броја независних медија о сукобу у ДПС. Међутим, то не изненађује ако се зна да је након убедљиве победе ДПС на парламентарним изборима у новембру 1996. Булатовић дао Ђукановићу мандат за састав нове владе. Навео је да је то урадио због "потврђених личних способности и квалитета" Ђукановића.
- Досадашња сарадња између председника Републике и мене, а и Владе у целини, функционисала је на изузетном нивоу, на заједничко задовољство и верујем да је добар део резултата које смо постигли управо резултат те сарадње - говорио је Ђукановић у новембру 1996.
На другој страни, Монитор је у мају 1997. писао: Док двоје потпредседника ДПС-а у Побједи пуштају магле компромиса, на терену се, јавна је тајна, води беспоштедна битка за свака два прста у ГО ДПС-а и за сваки посланички тастер у Скупштини.
Пејановић- Ђуришић на конференцији за новинаре након јулске седнице ГО није потврдила, ни негирала Булатовићеве наводе да општински одбори ДПС-а Подгорице, Пљеваља, Бијелог Поља, Берана, Плава, Андријевице и Улциња представљају већину партијског чланства. То је, како је рекла, веома спорно јер је "питање бројева веома релативно". Према медијским извештајима, тада је већ било индикативно и упозоравајуће што је Булатовић обезбедио већинску подршку на северу, у рубним општинама Пљевља, Бијело Поље, Беране, Плав и Андријевица.Тиме унутарпартијски сукоб није добио само регионалну димензију, већ су поново наглашене поделе на "српскије" и "црногорскије" делове Црне Горе.
ДПС је пре раскола на јесењим изборима 1996. потукла опозицију до колена, иако је изгледало да би тада њена власт могла да буде уздрмана први пут захваљујући формирању Народне слоге коју су чиниле Народна странка и Либерални савез. Те две странке нису успеле да окупе шири опозициони блок, иако су позвале Странку демократске акције (СДА) Харуна Хаџића, СДП, те албанске ДУА и ДС да им се придруже и оставе идеолошке и националне разлике по страни. ДПС је захваљући прекрајању изборног закона и злоупотребом државних ресурса тада освојио 45 од 71 мандат у Скупштини, док је Народна слога добила само 19, при чему се растакање опозиције наставило и након избора. Међутим, сами ток формирања нове владе наговестио је да врх ДПС више не дише истим плућима. Ђукановић је на седници ГО у новембру био принуђен да вишесатно образлаже и брани понуђени састав нове владе, да би чак у једном тренутку понудио и оставку на место мандатара. У књизи "Правила ћутања", Булатовић је написао:
- Министарску полицијску фотељу Ђукановић је био наменио Вукашину Марашу и то није могло да се промени ни на који начин. Како ја на то нисам хтео да пристанем, уследила је његова одлука да врати мандат, јер није у стању да састави владу која би била изабрана у Скупштини. Писмо којим ме званично обавештава о томе затекло ме је у Београду. Држао сам тај папир у руци и - било ми је жао - написао је Булатовић.
Момир Булатовић је имао дужност да саопшти две СТРАШНЕ ВЕСТИ српском народу: Снимци који изазивају језу (ВИДЕО)
Момир Булатовић, бивши председник Црне Горе (1990-1998) и председник Савезне владе СР Југославије (1998-2000) преминуо је јуче у 63. години у селу Раћи, у Кучима.
БОНУС ВИДЕО: Сахрана овог владара била је догађај какав Југославија није видела, а НИЈЕ РЕЧ О ТИТУ (ВИДЕО)
