КО ЈЕ ПРАВИ АЛЕКСИЋ?! Онај који се не тако давно клео да му је Косово прече од ЕУ или овај сада "европејац"?

Уместо да буде обрнуто и да чврсто држи до својих уверења, па да позиције с којих наступа бира у односу на њих, Алексић се шеткао по странкама и покретима, избегавајући такозване велике теме, попут Косова и Европске уније, које заправо праве разлику у бирачком телу. Алексићев њух да иде за онима код којих је новац зеленији, а не програм бољи, потврђује се и у политичком пакету спакованом само за предстојеће изборе. Драган Ђилас је алфа и омега свега што се скупило под заставу такозване проевропске опозиције и Алексић је у томе намирисао свој интерес, као и више пута досад.

Шарања

Шта стварно Алексић мисли о Косову и европском путу Србије и која би му политика била да се, којим случајем, нађе у улози доносиоца државних одлука? Који је прави Алексић - онај који се с Вуком Јеремићем клео да му је Косово прече од ЕУ или овај сада, који предводи такозвану проевропску опозицију? Или је пак и све ово маска и право лице Алексића је било и остало јато Г17 плус, политички пројекат у ком је био оснивач?

Сасвим свестан својих политичких шарања, Алексић је, као актуелна узданица Драгана Ђиласа на предстојећим изборима, поново морао да наштелује своја уверења, вређајући тако интелигенцију свакога ко иоле прати страначки живот у Србији. Алексић је у политичкој јавности остао упамћен као кадар Млађана Динкића и један од оснивача Г17 плус. После локалних избора у Трстенику 2012, на којима су Уједињени региони Србије, тадашњи Динкићев пројекат изникао из Г17, освојили највише мандата, направили су коалицију са СНС, СПС, Новом Србијом и ПУПС, па је Алексић изабран за председника општине Трстеник.

До пре само неколико месеци бивши Динкићев пулен из Трстеника вирио је из шињела Вука Јеремића, ушушкан у националистичку политику његове десно оријентисане Народне странке. Њему је, за разлику од садашњих наступа, Косово тада често било на уснама. Тако је дојучерашњи потпредседник НС у фебруару заговарао став своје тадашње странке да се мора ићи на референдум и одбити француско-немачки споразум, "јер се прихватањем не добија ништа, а губи се територија, пошто тај документ предвиђа чланство Приштине у УН". Алексић је у својству тадашњег шефа посланичке групе НС предложио парламенту усвајање резолуције у којој се наводи да Србија никада неће признати самопроглашену државу Косово и да се противи чланству Приштине у УН.

Под тепих

Садашњи Алексићев шеф није хтео ни да коментарише такав предлог. Ђилас је чак поручио да поменути предлог мора да се имплементира, али да је у том споразуму добро да нема признања и да се то од Србије не може тражити као услов за улазак у ЕУ.

- Што се тиче тог плана, ми смо рекли пре месец дана, тај план је прихваћен, не мора да се потпише, он је саставни део поглавља 35, он је услов за Србију. И нема шта више о томе да се разговара. Он мора да се имплементира, његов саставни део је и ЗСО - изјавио је Ђилас у фебруару ове године.

Због стидљиво изрицаних, а често и колебљивих ставова о крупним политичким питањима, не треба да чуди и развој догађаја на опозиционој сцени. Јер за бившег Динкићевог и садашњег Ђиласовог пулена ништа од овога није било важно. Убрзо је Алексић косовску тему ставио под тепих и кренуо с новим шефом у заједнички подухват прављења такозване проевропске опозиционе колоне. Идеологија и политика су стављене по страни и на њихово место постављен је само циљ - скинути Вучића с власти. Ко се у тај циљ уклапа, добродошао је, ма шта мислио о круцијалним државним и националним интересима.

Тако се десило и са Алексићем. Чим је било јасно да је далеко одмакао договор о прелету код Ђиласа, Алексић је баш тему Косова искористио за цепање НС. Народни покрет, који је основао, брзо се приљубио уз Ђиласову Странку слободе и правде, која кроји судбину сваког опозиционара, па тако и Алексићеву. Он ће, сада је и озваничено, предводити Ђиласову колону на изборима. О свему ће причати само да га не питају за ране радове, Косово и ЕУ.

Без речи

Алексић није одговарао на наше питања у вези са ставовима које је заступао и које данас заступа о КиМ.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да ову опозициону групацију не обавезује ниједан сегмент националних интереса.

- Опозиција окупљена око Драгана Ђиласа има само једну политику - по сваку цену доћи на власт. Никаква идеологија, ниједан сегмент националног интереса, нити било какав политички став њих не обавезује и не занима. Мотив им је мржња према председнику Вучићу лично, а циљ им је републички буџет, како би наставили тамо где су стали 2012. године - оцењује Рајић.