ТИБОР ЦЕРНА, херој са Кошара: Жртвовао се за другове уз речи ЗА ОВУ ЗЕМЉУ ВРЕДИ ПОГИНУТИ!
Својим делом открио непријатељског снајперисту и спасао животе многих сабораца
Председник Србије Александар Вучић, предводио је данас државну церемонију и открити споменик Тибору Церни, погинулом војнику на Кошарама 1999. године, и положиће венац уз највише државне и војне почасти свим учесницима те битке.
Уз највише државне почасти: Вучић данас открива споменик хероју Тибору Церни са Кошара!
Расправа о резолуцији о Србији: Под хитно отварање нових поглавља и ФОРМИРАЊЕ ЗСО!
Тим поводом сећамо вас на великог јунака са Кошара, Тибора Церну, командира стрељачког одељења 125. моторизоване бригаде Војске Југославије. Током битке на Кошарама он се својевољно жртвовао и напустио заклон како би наша војска могла да открије положај снајперисте који је данима одузимао животе његових сабораца.
Како је Тибор доспео на Кошаре?
Тибор је рођен у Београду 8. новембра 1978. У јуну 1998. добровољно се пријављује у војску и тражи да иде у Пећ, а потом добија прекоманду, на Кошаре.
Тамо, на Кошарама, одиграла се велика битка у којој се мала група војника Војске Југославије херојски супротставила заједничком нападу НАТО, Војске Албаније, Легије странаца и терориста ОВК.
У ноћи, 9. априла 1999, на православни Велики Петак започела је копнена офанзива из Албаније. Наспрам вишеструко бројнијег и добро наоружаног непријатеља, стајала је мала група од око 130 војника која је бранила караулу Кошаре.
Циљ напада је био пробити дубоко у Метохију и даље на територију Косова, направити копнену инвазију и пресећи линије Војске Југославије. Такође, требало је увући нашу војску у сукоб чиме би се омогућило лакше откривање и бомбардовање њихових положаја, јер је НАТО агресија већ одавно била у току.
У паклу Кошара, више од месец дана, уз надљудске напоре одбијани су напади и чувана је граница отаџбине. По 12 српских војника бранило је положаје на које је јуришало око 300 непријатеља. Наспрам Тибора и његових другова налазила се толика војна сила да је смрт била готово извесна.
На положаје наше војске, у периоду од 9. до 27. априла деловао је један снајпериста из Легије странаца који им је наносио тешке губитке и био кобан по животе многих војника. Снајперисту је користио само по један метак, а потом је правио дуге паузе пре него што би променио положај, а потом поново пуцао. Наши војници никако нису успевали да га лоцирају.
Усташо! Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!
Тог 27. априла, после дејства снајперисте, Тибор Церна је донео своју херојску одлуку. Опростио се од затечених другова а потом напустио свој заклон. Устао је и викнуо "Усташо! Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!"
Снајпериста је пуцао. Метак је погодио Тибора право у груди али он није пао. Како би створио могућност да непријатељ делује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминасали, Тибор Церна је издржао и остао да стоји. Тако, смртно рањен, окренуо се ка друговима у рову и рекао: "За ову земљу вреди погинути!" Тада је уследио и други хитац. Метак је погодио Тибора у врат и убио га на месту.
Тренутак касније, српски снајперисти открили су положај одакле је пуцано и елиминисали непријатеља.
Тибор Церна одликован је Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.
До краја НАТО агресије, на Кошарама, живот је дало 108 војника, који су спречили непријатеља да оствари свој циљ. 108 хероја које памтимо, а данас их откривањем споменика њиховог саборца никада и нећемо заборавити. Слава им.
