КО СУ СУДИЈЕ КОЈЕ СУ СУДИЛЕ КАРАЏИЋУ: Ово је "петорка" која је донела срамну пресуду
Пресуду Радовану Караџићу донело је петочлано веће коме је председавао дански судија Ван Јонсен. Жалбено веће Хашког механизма осудило радована Караџића на доживотни затвор.
После окончања жалбене фазе, коначну пресуду Караџићу, који се теретио за најтеже злочине почињене на тлу Европе после Другог светског рата, саопшио је председавајући Жалбеног већа MMKS-a судија Ван Јонсен. Уз председавајућег Жалбеног већа, данског судију Јонсена, састав тог већа чиниле су судије - Вилијам Секуле из Танзаније, Хосе Соласа из Шпаније, Грасијела Сантана из Уругваја и Иво Роса из Португала.
Судија Јонсен тренутно обавља функцију судије MMKS-a и један је од троје дежурних судија у огранку MMKS-a у Аруши, а обављао је и дужност председника и председавајућег судије Претресног већа Међународног кривичног суда УН-а за Руанду (МКСР). У априлу 2013. је реизабран за председника МКСР-а и ту је функцију обављао све до затварања тог суда 31. децембра 2015. За судију MMKS-a, институције која је наследник МКСР-а и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (MKSJ/ICTY), изабран је у децембру 2011. Између осталог, обављао је и функцију међународног судије у Мисији УН-а на Косову (УНМИК) од 2001. до 2002. године.
ШЕШЕЉ РЕАГОВАО НА ДОЖИВОТНУ ПРЕСУДУ РАДОВАНУ КАРАЂИЋУ: Скупило се пет будала...
Црно одело, црвена кравата, ЛИЦЕ ЛЕДЕНО: Прва ФОТОГРАФИЈА Радована Караџића из суднице (ФОТО)
Члан Већа, судија Секуле је за судију MMKS-a изабран 20. децембра 2011. У марту 2013. постао је судија Жалбеног већа Међународног кривичног суда за Руанду (МКСР) и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (MKSJ/ICTY) као жалбени судија у Хагу, што је дужност коју је обављао до 30. априла 2015. године. Пре него што је постао судија Жалбеног већа MMKS-a, судија Секуле је обављао дужност судије МКСР-а од маја 1995. до марта 2013. у Аруши, Танзанија, укључујући и функцију председавајућег Претресног већа II тог суда од јуна 1995. до јуна 1999. и поновно од јуна 2001. до марта 2013. године.
Члан Већа, судија Соласа је за судију MMKS-a именован у децембру 2011, а уз бројне функције у склопу шпанског правосуђа, стекао је диплому Института за људска права у Стразбуру. У својству међународног стручњака учествововао је у бројним програмима сарадње. Био је судија известилац у предмету "Сцилинго" (2005) у вези са злочинима против човечности почињеним за време диктатуре у Аргентини, а од 2005. до 2007. године био је изабран за међународног судију Жалбеног одсјека Већа за ратне злочине Суда БиХ. Уз остало, био је члан Жалбеног већа у предметима за ратне злочине против Николе Ковачевића, Радована Станковића и Бобана Шимшића.
Чланица Већа, судија Сантана у правосуђу ради од јула 1992. године, а функцију судије обавља од 1994. године, распоређена у различитим судовима на разним локацијама у Уругвају. Од 2009. је ангажована у Кривичном суду у Монтевидеу, главном граду Уругваја, специјализованом за организовани криминал. У јуну 2012. унапређена је у Апелациони суд 4. округа (надлежан за грађанске парнице), а у марту 2016, прешла је у Апелациони кривични суд 1. округа (позиција коју тренутно заузима). Предавач је приватног међународног права, а тренутно води и различите облике обуке за судије у вези с кривичним процедуралним правом.
Члан Жалбеног већа MMKS-a Роса је на позицији судије од 1993. године, а тренутно је и водитељ и координатор обуке, те ментор, ангажован у Португалском центру за правосудне студије од 2006 године. Између осталог, поседује значајно искуство у кривичном праву и кривичним поступцима и истрагама на националном и међународном нивоу. Такође, био је судија-ментор за судије из земаља у развоју, с искуством у азијским и афричким државама, конкретно Источном Тимору и Гвинеји Бисао. Учествовао је у програму УН-а за оснаживање правосудног система, те у пројекту који је финансирала ЕУ, а у вези с јачањем владавине права. У Источном Тимору обављао је функцију привременог председника Апелационог суда.
Судија Роса је у Жалбено веће MMKS-a именован у септембру 2018. године, уместо дотадашњег председавајућег Теодора Мерона, чије је изузеће затражила одбрана, јер је Мерон на претходним суђењима доносио одређене закључке који се тичу Караџића.
