ОВЕ ТРИ ДРЖАВЕ ЛОБИРАЈУ ЗА НОВА ПРИЗНАЊА ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ: Србија не седи скрштених руку, Београд снажно одговорио
Америка и Велика Британија предњаче у лобирању како би се издејствовала нова признавања лажне државе Косово, а у пружању помоћи Приштини да заокружи своју нелегалну независност не заостаје ни званична Анкара.
С друге стране, ни Београд не седи скрштених руку, па је само дан након што је министарка спољних послова привремених институција у Приштини Доника Гервала поднела захтев за чланство у Савету Европе, обелодањено да су четири земље повукле признавање Косова. Према информацијама, реч је о државама из Африке и из карипског региона.
Како је најавио председник Србије Александар Вучић, након што је апликацијом за СЕ Приштина најгрубље прекршила бројне споразуме укључујући и Вашингтонски, и за нашу земљу престала је да постоји било каква обавеза да се држимо онога што је раније договорено.
ПЕТКОВИЋ НАКОН ОСМОЧАСОВНИХ ПРЕГОВОРА У БРИСЕЛУ ИЗНЕО ДЕТАЉЕ: "Десета година како Приштина одбија да формира Заједницу српских општина"
Шокантан интервју некадашњег шефа обезбеђења: "Ђинђића покушали да убију у Шапцу? Избили смо му пиштољ у последњем тренутку"
"СВЕ ВИШЕ ЗЕМАЉА ЋЕ ПОВЛАЧИТИ ПРИЗНАЊЕ КОСОВА" Огласио се Дачић након седнице, ово су даљи планови Београда
Пре увођења мораторијума на лобирање за новим отпризнавањима Косова, чак 18 држава повукло је признавање лажне државе. Са ове четири нове државе, однос снага у Уједињеним нацијама знатно се поправио у корист Србије, па тако од 193 чланице 88 признаје Косово, чак 100 не признаје, док се пет земаља налази у флуидној позицији, односно углавном признају Приштину, али више не гласају у њену корист.
Након јучерашње седнице Савета за националну безбедност, министар спољних послова Никола Селаковић рекао је да је председнику Вучићу предао ноте четири државе које су повукле признавање тзв. Косова:
- Савет за националну безбедност овластио је председника Вучића да када буде сматрао за потребно обавести ширу јавност о којим државама је реч.
Овим гестом, како је поручио Селаковић, Србија жели да пружи шансу државама чланицама Савета Европе да у јуну не покрену поступак пријема Косова у ову организацију.
- Тиме желимо да покажемо нашу спремност да разговарамо и да до решења долазимо кроз дијалог, а никако унилатерално.
Потврда да процедура евентуалног пријема Приштине у СЕ, и поред здушне подршке великих сила неће ићи ни лако ни брзо, стигла је у петак: Комитет министара ове организације који би следеће недеље требало да се састане у Торину неће расправљати о захтеву косовских Албанаца за чланство. Разлог је то што је дневни ред већ закључен, али и зато што председавајућа Италија није заинтересована да на крају свог мандата на челу СЕ то ставља на агенду.
Такође, потез Приштине наишао је на негодовање значајног броја чланица ЕУ, поготово оних које не признају Косово. Ове земље сматрају да није погодан геополитички тренутак да се улази у овај процес. Такође, спорно је и да се расправља о пријему једног непризнатог ентитета након што је једна суверена држава, Русија, избачена из СЕ.
Такође, Селаковић је открио да су наше обавештајне службе дошле до сазнања да најмање две велике државе раде на пружању озбиљне логистичке подршке Приштини у кампањи за нова признавања, као и за зауставаљање дипломатске акције Србије за повлачење признања.
- Србија се налази у веома тешкој ситуацији, наша држава изложена је страховитим притисцима да прихватимо нарушавање територијалног интегритета наше државе, да прихватимо рушење међународног јавног права на своју штету. Влада САД је јасно ставила до знања да Вашингтонски споразум поштују. Приштина је показала да не поштује споразум ни дату реч, да нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога.
Београд ће наставити да се жестоко бори и ради на отпризнавању једнострано проглашене независности Косова, а "у рукаву" имамо још најмање 10 земаља које су спремне то да учине.
Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун сматра да је терен да привремене приштинске институције уђу у СЕ увелико припремљен, што неће довести ни до каквог напретка у преговорима Београда и Приштине. Он је истакао да Приштина не повлачи потезе сама и да јој помажу оне западне државе које су и створиле лажну државу Косово и које настоје да је очувају у животу.
Јучерашњој седници Савета за националну безбедност, којом је председавао Вучић, присуствовали су и министар одбране Небојша Стефановић, министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, председник Скупштине Ивица Дачић... Присутни су били и начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, директор БИА Братислав Гашић.
Мишел стиже у Београд 19. маја
Председник Европског савета Шарл Мишел следеће недеље је на "балканској турнеји", током које ће посетити Београд, Тирану и Сарајево. У Србију стиже 19. маја, а дан касније одлази у Албанију, потом и у БиХ.
Такође, министар Никола Селаковић у понедељак ће бити у Бриселу, где ће присуствовати радном ручку који европски шеф дипломатије Ђозеп Борељ организује за министре земаља чланица и држава из региона.
Албанци имају подршку за предворје НАТО
Приштинска "офанзива" на међународна тела, како сада ствари стоје, неће се зауставити на Савету Европе, већ ће следећа "мета" бити Партнерство за мир (ПзМ). Потенцијално потписивање овог споразума значио би највиши степен сарадње са НАТО чланицама, а Приштина је за овај корак већ добила подршку од САД.
Уласком у ПзМ, Приштина би се приближила корак ка НАТО, што не би одмах по Србију донело озбиљне безбедносне и војне последице, али би свакако допринело дизању тензија у региону.
ПзМ је програм билатералне сарадње између НАТО и појединачних држава који се базира на начелима добровољности, флексибилности и транспарентности и чији је и Србија члан. Реч је о међународном споразуму који, између осталог, укључује и политичке одлуке, али који не представља систем колективне одбране.
Како тренутно ствари стоје, а како су подсетили и у седишту НАТО, за пријем Косова потребна је сагласност свих држава чланица Алијансе, што у овом тренутку делује мало извесно јер се међу њима налазе четири које не признају једнострано проглашену независност Косова.
Милован Дрецун указао је да чланице ПзМ, као и НАТО, могу бити само државе, што Косово није, а нема ни своју војску, јер трансформација Косовских безбедносних снага у војску треба да се заврши тек 2029. Дрецун каже и да НАТО те снаге већ наоружава, организују их по својим принципима и имају заједничке вежбе.
Стејт департмент: Ни реч о осуди Албанаца
Поводом још једног грубог кршења Вашингтонског споразума од стране Приштине, из Стејт департмента су оценили да су "Косово и Србија суверене земље које имају право да одреде сопствене спољнополитичке приоритете". Приштина се у Белој кући 2020. обавезала на мораторијум на тражење чланства у међународним организацијама, а Београд да неће водити кампању отпризнавања Косова.
- Мораторијум је био осмишљен да би се проширио простор за разговор и компромис Косова и Србије, за који верујемо да је у стратешком интересу обе земље. И даље сматрамо да је дијалог о нормализацији односа, под покровитељством Европске уније, кључан за обе земље да би откључале своју европску будућност. Позивамо на њихово хитно, флексибилно и озбиљно учешће у том процесу - поручују из Стејт департмента.
Иако је једногодишњи мораторијум истекао прошлог септембра, Стејт департмент је директно охрабрио Београд и Приштину да наставе да га спроводе.
Боцан-Харченко: Надам се да нећете увести санкције
Руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко изјавио је да се Москва нада да Србија неће променити став о увођењу санкција Русији. Он је навео да "санкције нису пријатељски корак, посебно не санкције ових димензија".
- Нада да се нећете прикључити санкцијама је доста чврста, на основу изјава на највишем нивоу - рекао је руски амбасадор.
Говорећи о гласању наше земље за резолуције у УН у којима се осуђује Русија, Боцан-Харченко је рекао да ЕУ и Вашингтон врше притиске и прете Србији и да кораке које је она предузела тумаче као последицу тог притиска. Он је рекао и да, с обзиром на братске и стратешке односе са Србијом, Русија разуме какав је притисак на Београд. Он је још једном поновио да када је реч о непризнавању Косова, тај став Русије неће бити промењен, као и да Москва сматра да је Косово преседан и да су Крим, Доњецк и Луганск различита питања у односу на КиМ.
Бошко Обрадовић: Народ питати о мерама против Русије
Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић затражио је у петак одржавање референдума на коме би се грађани изјаснили о увођењу санкција Руској Федерацији, те изнео захтев да Србија иступи из Бриселског и Вашингтонског споразума.
На конференцији за медије испред зграде Владе Србије, Обрадовић је упозорио да је актуелна влада у техничком мандату до формирања нове, и да не сме да се игра са темама од најважнијег националног и државног интереса као што су Косово и Метохија и увођење санкција Русији.
Обрадовић је рекао да се ниједна политичка партија или листа која је учествовала на изборима 3. априла, било из власти или опозиције, није јавно изјаснила за увођење санкција Русији пре избора, а да сада неке од њих то чине.
