ДО 2012. ДОМИНИРАЛА ТУЖНА СЛИКА ЗАПУШТЕНИХ УСТАНОВА: Држава никада више није улагала у културу, погледајте шта је све обновљено
Држава тенденциозно наставља да све више улаже у културу.
У последњих неколико година, Србија је постала епицентар културних инвестиција у региону. У протеклој деценији, Влада Србије је знатно повећала буџет за културу, што је омогућило развој бројних културних програма и инфраструктуре. Позоришта, музеји, галерије и библиотеке су модернизовани, пратећи светске стандарде, привлачећи како домаће, тако и стране посетиоце.
Улагања у културу су постала кључна тачка развоја, са циљем јачања културне инфраструктуре. Министарство културе је покренуло низ пројеката који су допринели обнављању музеја, галерија и библиотека широм земље.
Поред тога, Србија је уложила значајна средства у подршку културним догађајима, фестивалима и манифестацијама.
Улагања у области филма су такође постала значајна, подржавајући продукцију домаћих филмова и копродукције са иностраним продукцијским кућама.
Србија такође развија дигиталне културне платформе и online музеје, чиме омогућава приступ културним садржајима широј публици, како унутар земље, тако и ван њених граница.
У готово свим архивима у Србији започет је процес дигитализације архивске грађе, која има кључну улогу у очувању културне баштине и историјског наслеђа. Дигитализација није само пренос папирних докумената у дугутални формат, то је процес који омогућава приступ, очување и ељење историјских података на ефикаснији и одрживији начин.
Сва ова улагања су од виталног значаја за очување културног идентитета. Улагања у културу не само да чувају прошлост, већ и граде бољу будућност за све грађане Србије.
До 2012. године српском културом доминирала је тужна слика запуштених, руинираних, често и затворених домова културе, музеја, библиотека, архива... Није се улагало од периода Југославије, а у великом броју случајева није се ништа радило на тим објектима откако су изграђени.
Од 2012. ствари су се промениле на боље. Подршка државе развоју културе у локалним заједницама даје резултате и захваљујући томе сада имамо другачију слику како у погледу културних садржаја, тако и услова у установама културе.
Од 2016. године када је покренут овај конкурс па до 2023. године Министарство културе подржало је више од 180 пројеката локалних самоуправа.
За обнову и реконструкцију центара за културу, позоришта, биоскопа, музеја и галерија, изградњу тргова културе и других инфраструктурних пројеката, опредељено је више од 1,5 милијарди динара.
У последње две године реконструисано је укупно 48 културних центара и домова културе у Србији, кроз овај програм са 700 милиона динара, који је важан део културне политике и концепта који је усмерен управо на стварање услова за настанак нових младих уметника.
Скупштина Србије је у фебруару 2020. године усвојила Закон о Меморијалном центру "Старо сајмиште", а изградња је почела прошле године у јулу.
Меморијални центар "Старо сајмиште" заједнички је пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, а основан је као установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта.
У последњој деценији бележи се импозантан раст средстава опредељених за кинематографију, што за снимање филмова, што за подстицаје инвеститорима да у Србији производе аудио-визуелна дела, што је омогућило да се наша земља наметне као једна од најпривлачнијих дестинација у региону.
- То је допринело укупном развоју овог сектора, повећању броја запослених, пре свега у култури и напретку у целини.Истине ради, у 2008. години Филмски центар Србије имао је буџет од 36,8 милиона динара, а 2012. године још мањи - 24,8 милиона динара. Колики је напредак остварен у тој области говори константан раст издвајања за филм од 2013. године. Од 2018. године до данас годишњи буџет ове установе редовно износи преко милијарду динара, односно чак 44 пута више него 2012. године, не рачунајући новац који се издваја из других јавних извора финансирања - саопштено је из Министарства културе.
Завршени су радови на обнови Археолошког налазишта "Медијана" у Нишу, настављена је рестаурација археолошког налазишта "Царичин град" у општини Лебане.
Спроводи се реконструкција некадашњег Дома војске у Пироту у Мултифункционални културни центар, у вредности од три милиона евра, и адаптација велике и изградња Мале сцене Народног позоришта у Нишу, у вредности милион евра.
Значајан је и завршетак радова на обнови фасада Музеја Југославије и Народног позоришта.
Реконструисани Народни музеј у Београду свечано је отворен 2018. године.
Обновљене су 22 мултифункционалне установе културе, међу којима реконструкција Културног центра у Смедеревској Паланци, адаптација Културног центра у Мионици, реконструкција и адаптација дела Дома Стаке Пејић у Бањи Ковиљачи, обнова Културног центра и Завичајног музеја у Руми, као и успостављање мале отворене сцене у Пироту и набавка дигиталног пројектора за биоскоп у Дољевцу.
Обезбеђена су средства за обнову Градског позоришта у Бечеју и финансирани су пројекти пет библиотека широм Србије, међу којима је пројекат обнове библиотеке "Диша Антић" у Владимирцима, као и реконструкција библиотеке "17.септембар" у Малом Зворнику.
Опредељена су средства за седам пројеката музеја, којима је обухваћена реконструкција Народног музеја у Кикинди, реконструкција и санација објекта Дом Слободиште, Спомен комплекс Слободиште у Крушевцу, адаптација родне куће Рада Драинца у Блацу, реконструкција Карађорђевог дома у Рачи, а такође су обезбеђена средства за прву фазу изградње нове институције културе, Музеја стакларства у Параћину.
Министарство културе посебну пажњу усмерило је на рад на изради Нацрта Стратегије развоја културе за период од 2024-2029. године.
Држава тенденциозно наставља да све више улаже у културу. У прилог томе говори чињеница да је за Министарство културе за 2023. годину опредељено нешто више од 14 милијарди динара из буџета, у односу на буџет за културу за 2022. годину већи је за око 753,7 милиона динара или за 5,66 одсто.
