НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИЛО ВАДИТИ МРТВУ ДЕЦУ ИЗ АУТОБУСА: Исповест спасиоца МУП-а Србије!
Синиша Лучић у јуну одлази у пензију и спада међу најискусније спасиоце у Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије
У ватрогасно-спасилачкој јединици српске полиције Синиша је од 1993. године и од тада је извео, како каже, небројено много спасавања, што из пожара, што из реке Лим код Пријепоља, где је стационирана његова јединица.
- Не размишљаш о опасности. Постоје процедуре које научиш и увек бринеш личној безбедности. Свестан си да од тебе зависе нечији туђи животи, па због тога не смеш да догодиш да се теби било шта деси – прича Синиша.
СЕКТОР ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ОТКРИВА: Најбољи начин да останете ЖИВИ у екстремној мећави! (ФОТО)
Најтежи моменат у каријери догодио му се пре десетак година, а све је детаљно испричао екипи портала SrbijaDanas.com
- Аутобус са децом из Бугарске је слетео с пута и пао у Лим. Умрло је 14-оро деце. Нема тежег момента од вађења те мртве деце. Многа тела је однела река, сећам се да смо два тела пронашли тек на пролеће. Тешко човеку падне када виде како породице те деце у нас полажу највеће наде да им вратимо највољеније, али ми то не успемо иако смо дали све од себе – додаје Синиша.
Он наглашава да су ватрогасци-спасиоци најсложнија јединица у МУП-у Србије,као и да је то неопходно зато што им у акцијама спасавања животи зависе од међусобне сарадње.
- Стицајем околности наша јединица у Пријепољу три године није имала командира. Ови из Београда послали контролу, уверени да је ту вероватно све у расулу чим нема шефа. Човек који је дошао овамо шокирао се када је видимо да функционишемо још боље без командира. Написао у извештају да „овој јединици ни не треба командир“. Ми смо само одабрали најстаријег да прави распоред и да се пита за неке основне ствари, а све остало смо већ и сами знали, нико није морао да нам каже – наглашава Синиша.
У ОВОЈ КУЋИ ЈЕ РОЂЕН ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ: Мало село на врлетима Јадовника (ФОТО)
Овај спасилац каже и да се ни једног тренутка није покајао што је одабрао овај посао.
- Нема лепшег задовољства него када обавите посао без грешке и успете да спасите животе, да ли из сметова, да ли из ватре. Било је и када смо шумске пожаре гасили данима без одмора, али тај осећај када знаш да је све готово и да си успео не може се поредити ни са чим. Није ово лак посао, много се и ризикује, али зато постоји одређено задовољство које ни са чим не може да се пореди – закључује Синиша.
