НАЈВЕЋА ТАЈНА ЈОСИПА БРОЗА: Да ли је Тито крио да је био верник?!

Доживотног председника СФРЈ и првог човека Комунистичке партије Југославије Јосипа Броза супруга Јованка је приближила православљу.

Жена у чијој фамилији је било 17 свештеника Српске православне цркве успела је да Титу, атеисти, укаже на важност вере, након чега је он богато помогао Пећку патријаршију, центар српске духовности.

Редитељ и сценариста Милан Шарац био је њен дугогодишњи пријатељ и тренутно припрема монодраму исповест „Ја, Јованка Броз“. Он за Курир говори како се збило да Маршал дарује Цркву:

– Током посете Косову и Метохији, Јованка је рекла Титу: „Треба да помогнеш овом манастиру“, а он јој је узвратио: „Нема проблема, другарице Јованка.“ Тито је дао тадашњих 80.000 динара за набавку звона. То је била велика сума.

Сада покојна игуманија пећка Февронија у једном интервјуу је казала да је Тито два пута посетио Патријаршију. Први пут је овде био с Јованком почетком 1967. И у цркву су улазили. Показивали су им фреске, иконе… После су даровали звоник. Други пут, Тито је дошао после неколико година. Сам. Није улазио у цркву…

Она се осврнула и на свој разговор са патријархом Германом, кога је упитала који је разлог Титовог доласка у Патријаршију: Одговорио ми је без размишљања: „Свакоме се, једном, отворе врата на путу покајања.“

Шарац наводи да је Јованка поштовала православне обичаје и да је била религиозна, а да је бога називала „инжењер“. Била је наклоњена свецима, иако није смела бити у то време. У вили „Бор“ на Дедињу, где је живела, поред Титове бисте од мермера држала је икону Белог анђела.

Милан Шарац ће у монодрами открити и детаље односа између Јованке и митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Обожавала га је. Стално ми је причала о њему, стално га је поздрављала, а ја сам помогао да дође до њиховог сусрета. Тај разговор је трајао сат времена, а Јованка је била пресрећна, гледала је у њега као у бога.

Једном ми је рекла да би волела да јој он служи помен на сахрани. А када је била у болници, поручила ми је да му пренесем да га много воли. Кад је Јованка преминула, митрополит није био у Србији, али је годину дана касније, уз Шарчеву помоћ, служио помен у Кући цвећа.