Сви сте видели да је тренер Ливерпула на реверу носио Нататалијину рамонду, а ево које је њено право значење
Данас је дан примирја у Првом светском рату. На данашњи дан пре 98 година Немачка је капитулирала пред захтевима савезничких држава, а Велики рат је након четири дуге године и неколико милиона погинулих коначно био завршен.
Примирје је потписано у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године. Данас људи на реверу треба да окаче симбол овог празника Наталијину рамонду, и да се сећају свих жртава у Првом светском рату.
Данашњи дан се обележава уз ношење беџа који представља комбинацију легендарног Ордена албанске споменице и Наталијине рамонде.
Наталијина рамонда (Рамонда nathalie) је биљка чија је симболика вишеструка за српски народ. Позната и као цвет феникс јер и када се потпуно осуши ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом светском рату.
Прочитајте и:
Цвет који је жив и када је на око мртав је добио име по једној од најлепших српских краљица Наталији Обреновић и опстаје на нашим просторима већ милионима година.
Расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан чији је највиши врх Свети Илија (2524 м), на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта, против Бугара, у Првом светском рату.
Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916.
На врху Кајмакчалана је после Првог светског рата изграђена капела посвећена Св. Илији и Спомен костурница српским војницима. Капелу су бугарске снаге разориле у 2. светском рату. Тада је нестало срце др Арчибалда Рајса које је било сахрањено у капели, костурница је оскрнављена после 1991, а непозната лица су 2009. године између капеле и спомен-костурнице забетонирала плочу са оптужбом против српских власти. Врх Свети Илија, на грчком Ворас, налази се на самој граничној линији са Грчком.
Наталијину рамонду открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.У народном говору се назива и васкршњи цвет јер поред тога што осушена када се залије оживи као феникс, цвета у време Васкрса. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе.
Пригодни беџеви у знак одавања почасти страдалима у рату, али и поноса на војничке победе одавно постоје и у другим земљама. У част победе у Првом светском рату Британци и грађани држава Комонвелта са поносом истичу значке у облику цвета булке.
На данашњој утакмици тренер Ливерпула носио је овај симбол на реверу.
