НЕ ДАЈУ СЕ СТАДА И ЧОБАНИ: По Браничеву и Подунављу пасе 119.715 оваца!
Српска села поново оживела
Иако се на обалама Мораве, Млаве и Дунава ретко могу чути звуци чобанске фруле и песма чобанице, званични подаци показују да је ово занимање поново све више у моди.
Прочитајте и:
На пашњацима Браничевског и Подунавског округа ових децембарских дана пасе 119.715 оваца. У Пожаревцу и осам околних општина фармери и сеоска домаћинства имају 79.452, а Смедерево са две „своје“ општине упола мање, 40.263 овце.
Највише оваца, 17. 881, има Пожаревац. Од тога 9.465 оваца, овнова и јагњади сточари узгајају на фармама у ширем подручју самог града Пожаревца, док 8.416 брава држе сточари у околним селима.
На брежуљцима око Петровца на Млави напасају се 19.644 овце.
Следе Смедеревска Паланка са 17.409 и Велика Плана, са 13.077 оваца.
На падинама Хомољских планина, Бељанице и Кучаја у Жагубици бела стада броје 12.707 оваца, Кучево их има 10.948, а Велико Градиште 10.401.
На осмом месту ове „чобанске“ ранг-листе налази се Смедерево са 9.777, док у Малом Црнићу има 6.200 оваца.
Најмање оваца има у рударском Костоцу, само 1.049, у Голубцу их је 4.242, а Жабарима 5.809.
Иако је приметан пораст броја људи који се баве узгојем оваца, по речима Владице Младеновића, ветеринара из Велике Плане, хендикеп је то што је већина стада затворена у фармама, а по његовом мишљењу истинског процвата ове гране пољопривреде нема док се падине планина и брежуљака Подунавља и Браничева на забеле од стада оваца.
-То би значило да су нам села поново оживела и да су нам овчије месо и млеко природни и квалитетни. Место, млеко или сир оваца које се хране на фармама и оних које пасу незагађену траву и цвеће не могу да се пореде – каже Младеновић.
Података о броју чобана и чобаница нема.