Како је Небојша Глоговац умро за само два месеца: Карцином плућа најчешће малигно обољење у Србији

Великан српског глумишта и филмског платна Небојша Глоговац (49) један је од 10 до 15 особа оболелих од карцинома плућа код којих су се симптоми ове болести појавили касно када је већ било тешко изборити са њом. Победила је њена подмуклост.

Њега је болест однела за само два месеца. Агресиван канцер плућа који се "родио" у његовим плућима, брзо је матастазама напао и његову јетру због чега није могао да се оперише упркос свим напорима лекара.

- У негде 10 до 15 одсто карцином плућа не даје никаве симптоме већ се случајно открије прегледима другим поводом. То може да се догодио код свих врста крцинома плућа невезано за тип. Болест је таква, подмукла, а и када има симптоме, нажалост, она буде касно откривена. Јер, ти симптоми највише одговарају пушачком бронхитису или хроничном опструктивном бронхитису па људи када имају неку од те две болести не сумњају да је дошло до погоршања јер се знаци болести заиста преклапају - каже један од стручњака за карцином плућа који је, иначе, био упознат са борбом Небојше Глоговца.

Ово обољење, које је описано још 1931. године као необична болест међу рударима који су копали руду бакра, гвожђа и других метала, било је доста ретко пре шест деценија. 

Данас је канцер плућа једно од најчешћих и најсмртоноснијих малигних обољења у Србији. Са више од 5.500 оболелих и више од 4.500 умрлих наша земља заузима неславно друго место у Европи.

Стручњаци кажу да број новооболелих последњих десетак година значајно расте у Србији, насупрот већини земаља у Европи у којима перманентно опада.

Како опоравити пушачка плућа? Ове намирнице ће вам помоћи у томе!

Рак плућа настаје неконтролисаним растом и размножавањема ћелија покровног и жлезданог епитела бронхија. Спада у злоћудније туморе јер само 5 до 15 одсто болесника преживи пет година и поред примењеног било ког вида терапије.

Панчевци у ШОКУ: У граду у којем је Небојша одрастао влада ТУГА, а најтужније је...

С обзиром на тенденцију његовог ширења, спада у изузетно агресивне болест. Наиме, убраја се у малигна обољења са лошом прогнозом јер се око 85 одсто нових случајева открива у касној, одмаклој фази болести, када је лечење много теже и мање ефикасно. Свега 20 одсто пацијената којима је болест откривена у поодмаклој фази може да се оперише, а јако велики број, нажалост, заврши смртно у првој години.

Најчешће је малигно обољење од кога оболевају и умиру мушкарци, али се бележи и значајан пораст оболелих жена. Процењује се да један од 12 мушкараца добије рак плућа, а једна од 18 жена. Углавном оболева популација старости од 40 до 70 година, али се граница све више помера ка млађим особама. 

Симптоми ове болести, обично се јављају тек када је она захватила и друге органе. Другим речима, болест се уопште не испољава тегобама везаним за плућа, него за место где је канцер метастазарирао - бол у глави, несвестице, бол испод десног ребарног лука, бол у костима, стомаку...

Најважнији фактор ризика за оболевање од рака плућа је пушење, а посебан значај има и генетска предиспозиција, затим пол, раса, аерозагађења... Скоро 90 одсто оболелих су пушачи. Уколико особа дужи низ година конзумира цигарете ризик обољевања је четири до пет пута већи. Пасивни пушачи, који иначе, удахну 40 одсто дуванског дима, такође, су у опасности. С тим у вези једина права такозвана примарна превенција јесте борба против пушења, јер престанак пушења након 10 година смањује опасност од обољевања за 30 до 50 одсто.