ПОСЕТИЛИ СМО ПОРОДИЦУ СА КИМ О КОЈОЈ БРУЈИ СРБИЈА: Живе у кући од картона и дрвета, без струје (ФОТО)

Небојша Марковић (62), пореклом из Косовске Митровице, преминуо је у ноћи између петка и суботе у нехигијенском насељу у Београду на Чукаричкој падини, где је живео са породицом од 99. године када је избегао са Косова и Метохије. Трагом ове вести екипа портала SrbijaDanas.com, кренула је на лице места, како би се уверила у каквим условима живи породица Марковић.

Није имао књижицу па одбијао да иде код лекара

Неформално, нехигијенско насеље сместило се преко пута цркве Свете Петке на Чукаричкој падини и броји преко 400 становника. Трошне кућице направљене од картона и дрвета набацане без неког реда воде нас дубље у шуму. У једном тренутку, пред нас излази младић који нас пита шта тражимо ту, и може ли нам помоћи. Испоставило се да је реч о Јовану (16), сину преминулог Небојше:

- Радим на скупљању картона. Не зарадим више од 10 000 динара, није то довољно за живот, али ипак радим. Значи сваки динар- објашњава Јован док нас води ка породичној кући.

Испред куће Марковића, смештене дубоко у шуми, затичемо породицу и комшије. Још потресени због свега што се догодило, препричавају како је Небојша проводио последње дане.

Према њиховим речима, он је у понедељак пао у кревет и до самог краја није имао снаге да устане, чак је и храну одбијао. Преминуо је у ноћи између петка и суботе, а лекари Хитне помоћи који су изашли на терен су могли само да констатују смрт. Небојша је од понедељка лежао у кревету, иако га је супруга молила да оду код доктора, он је то упорно одбијао. Није имао здравствену књижицу и није желео код доктора.

- Око 7х сам се пробудила како бих нам скувала кафу и после тога донела дрва. Када сам покушала да га померим, осетила сам хладноћу његових руку. Успела сам само да затворим уста да не вриснем од шока, како не бих препала ћеркицу која је била поред оца - присећа се Небојшина супруга.

Небојша није умро гладан!

Објашњава нам како нисмо прва новинарска екипа која их је посетила, али је на "оне пре нас" љута, јер нису писали истину о њеној породици.

- Није тачно да је мој Небојша умро гладан и од хладноће како су причали. Ја сам се мучила и радила за све њих, само да увек имају да поједу и да се угреју - прича нам потресено и додаје да ју је највише заболела лаж да њихова најмлађа ћеркица има два тумора и додаје: - Пре 6 година јесте моја Оливера била болесна, али су је прегледали лекари у Тиршовој и утврдили да није ништа опасно. Ја нећу да се лаже о мојој породици и нећу никакву помоћ на основу тога што се измишља да ми је дете болесно, кад није.

Несрећни човек је са женом и шесторо деце живео у кућици од картона и дрвета без струје и воде. Иза себе је имао преко 40 година радног стажа, а једно време је провео и на ратишту. Као механичар је био запослен у руднику Трепча на Косову и Метохији, а онда и у ГСП у Београду. Током рата је чувао мост у Косовској Митровици. Иза Небојше су остали супруга и шесторо деце- Миљан (23), Александра (22), Милица (21), Јован (16), Јована (13) и Оливера (10) који муку муче са бирократијом.

Проблем са папирима

Наиме, Небојша није имао пријављено пребивалиште од када је дошао са Косова, па самим тим није могао извадити документа. То је повлачило даље бирократске компликације, јер без докумената нису имали права на социјалну помоћ. Најстаријем Миљану жеља је била да као и отац постане механичар. Био је одличан ученик у ОШ „Филип Кљајић“, али је после седмог разреда напустио школу како би помогао родитељима и заједно са сестрама почео да скупља картон. Данас ради приватно, кад успе да нађе нешто, али му највећи проблем прави лична карта коју не може да добије.

- Рођен сам у Црној Гори, у Котору, а касније пријављен у Косовској Митровици, где смо се преселили. Да бих добио личну карту, потребно ми је држављанство из Црне Горе, па са тим да добијем одјаву из Митровице и тек онда могу овде да се пријавим и добијем документа. Онда бих могао и посао да нађем без проблема- каже Миљан и додаје да једина помоћ коју он тражи јесте око добијања тих докумената.