Неиспричана прича о чувару гробља Зејтинлик: Служим их као да су живи
Ђорђе Михаиловић већ 57 година брине о овом српском гробљу које се налази у Солуну
Ђорђе Михаиловић хода повијен. Штап је час у десној, час у левој руци. Сустигла га је старост. Ослабила плућа и срце му попуштају. А жури са истом вољом и истим жаром, као када је пре 57 година преузео бригу о Зејтинлику.
Процурила ТАЈНА ДОКУМЕНТА: Анђелина Џоли намештала РОБИЈЕ Србима у Хагу и смејала се нашим жртвама
ОВАКО СЕ НЕГУЈУ ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ: Србија уплатила новац за обнову Саборног храма у Мостару
Чувао га, уређивао, дочекивао и испраћао потомке ратника. Показивао где почивају њихови славни преци. Живом речју тумачио историју и судбину уснулих српских, јуначких пукова.
Српско војничко гробље на Зејтинлику
Налази се у Солуну и у његовом склопу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату.
Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске.
Као некад, тако и данас, а деведесета му је потписала живот, поранио је пре јутра. Пре првих посета. Да неко стигне, а да га он не дочека... То је било само када га је, пре две године, болест оборила.
Ђорђе Михаиловић је испричао да су га тада нашли на стази, међу белим мермерним споменицима и готово беживотног одвезли у болницу.
Лекари га отписали. Медији јавили - умро је. А он се вратио да буде на Зејтинлику до краја. До последње трунке живота.
Испричао је да никада пре није био болестан, или то није желео да призна, а онда је седам месеци био прикован за болничку постељу.
Европа ће горко плакати због Косова: Отели су земљу Србима, па је дали ТЕРОРИСТИМА и ДИЛЕРИМА
- Вратили су ме из болнице. Кући, да умрем. Све је било припремљено. Породична гробница, овде на српском војничком гробљу, где почивају моји: деда Саво и отац Ђуро. Од њих сам преузео традицију чувара гробља. Гробница, у којој и ја треба да почивам... Наручени су венци, свеће, све. Па, кад сам се појавио, било је чудо. Дошли и Грци да се са мном сликају... Са овим који је отишао, па се вратио. А Срби... Они укључују телефоне, кажу: Ђорђе, само реци, реч. Једну реч. Ако ти не чују глас, неће нам поверовати да си жив - каже уз осмех чича Ђорђе, док хода од капије Зејтинлика према маузолеју.
Смеје се, онда, он, чувар Зејтинлика. Покушава да се усправи под шајкачом, затеже униформу коју му је даровала Војска Србије. Стаје пред споменик, пред источну страну.
Укључују се телефони, камере. Теку одавно савладани стихови уклесани у камен које он и сад, као некад, говори, без застајкивања. Свака реч, непомућена:
"Незнани туђинче, кад случајно минеш
поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба.
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци дивљења достојни."
(На предњој страни маузолеја је мозаик светог архангела Михаила по мотивима фреске из манастира Манасијаиспод кога су стихови Војислава Илића Млађег на гранитној плочи.)
Каже, кад је завршио стихове, да су они дело Војислава Илића млађег, рођеног у Петровцу на Млави, код Пожаревца.
И док говори, ништа не промиче његовом оку. Промичу посетиоци. На споменике слећу галебови. Шуме њихова бела крила, као шум чемпреса. Неко је зајецао.
- Не плачите, децо, поносите се и памтите своје јуначке прадедове...
Чудесно је ово место, чудесна је снага Ђорђа Михаиловића. И ништа није тако сагласно као ови окамењени пукови и овај живи старац који о њима сведочи. Чудесно до бола. Он, после, дрхтавом руком отвара тешка месингана врата Маузолеја. Штап наслонио на бетонски довратник. Спушта се у костурницу, пали свећу, па светло, па касетофон, стари. Чује се "Марш на Дрину", па корачнице, па... само откуцаји срца потомака. А он говори историју. Жива реч живе историје.
- Све је више младих Срба који долазе. Нема дана да не дођу. Попијемо за покој душе завичајну ракију. Они се сликају. Неки под личким, неки под црногорским капама, сви уз заставе славних дивизија. Личани, Црногорци, Босанци...Сви смо ми Срби. А многи ме питају како то да сам и у овим данима на Зејтинлику... Кажем им: тако што све мислим да су ови јунаци живи. Тако им и служим. Тако, као да су ми најрођенији род. Они су ме обавезали жртвом за слободу отаџбине - говори Ђорђе.
Ко стоји иза Каталоније и каква је веза СЕПАРАТИСТА из Шпаније са косовским Албанцима
И прозор с погледом на хумке
Ђорђе Михаиловић, донедавно је са женом становао у кући од камена, на улазу у Зејтинлик. Кућа је подигнута 1928. у којој је и рођен, исте године. Старост и болест су га, однедавно, преселиле у невелики стан, у улицу изнад гробља.
На новој адреси чика Ђорђа, коју је сам одабрао, желео је да му буде и прозор с погледом на хумке ратника.
- Чим устане, он одлази до овог прозора, стоји и гледа... Гледа у гробље, после и без доручка оде доле, па, кад дође - говори супруга Светлана (Гркиња којој је он дао то српско име).
