Некада је радио за КГБ, а био је и Путинов телохранитељ: Први агент руског председника СТИЖЕ У СРБИЈУ

Јевгеније Зиничев, министар за ванредне ситуације Руске Федерације, некад агент КГБ и телохранитељ Владимира Путина, посетиће Србију следећег месеца.

Зиничев је изузетно близак с руским председником и његова посета би могла да буде и нека врста претходнице уколико Путин одлучи да дође у Београд. Министра за ванредне ситуације ће дочекати Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, а посетиће Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, у којем руски стручњаци обучавају спасиоце и ватрогасце из Србије и региона.

Зиничев води једно од три најзначајнија министарства у тамошњој влади, поред министарства одбране и спољних послова, а занимљиво је да је тек пре две године ушао у политику. Зиничев је упловио у сферу политике на предлог премијера Дмитрија Медведева када је привремено обављао функцију губернатора Калињинградске области.

Он је дугогодишњи припадник војске, служио је у по много чему специфичној Северној флоти ратне морнарице Русије. У КГБ (совјетска служба безбедности) ушао је 1987, да би, након великих промена у земљи, каријеру наставио у Федералној служби за заштиту (ФСО). Био је и заменик руководиоца руске службе за борбу против тероризма (ФСБ). Зиничев је чак девет година - од 2006. до 2015 - био у личном обезбеђењу Владимира Путина, и то увек у његовој непосредној близини, у првом прстену људи који брину о безбедности председника Русије.

Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић каже да посета човека такве биографије, министра за ванредне ситуације и човека од највећег поверења Владимира Путина говори колико се високо рангирају односи са Србијом у стратегији Руске Федерације. 

- То значи да се односи са Србијом као стратешким партнером високо котирају у Руској Федерацији. Подсетићу да су одбрана, спољни послови и ванредне ситуације најважнији ресори у Руској Федерацији - каже Јовановић.

Он додаје да сарадња на хуманитарном плану и на плану решавања природних и других непогода има дугу традицију између Србије и Русије.

- Очекујем да ће се разговарати и о решавању статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу. То би било добро решити у циљу уравнотежене спољне политике, јер је Србија дала сваком припаднику НАТО трупа дипломатски статус. Руски цивили, хуманитарци, тај статус немају - закључује Јовановић.