"У минут до 12": Држава доноси нови НАЦИОНАЛНИ програм за борбу ПРОТИВ РАКА
Годишње умре 20.000 Срба
Држава ускоро доноси Национални програм за борбу против рака, којим ће број карцинома у Србији бити смањен за 30 одсто, а смртност од ове болести за чак 40 одсто, најавио је др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију.
Прочитајте и:
Овај програм базираће се превасходно на превенцији свих облика канцера и обухватаће кампање за здравији живот, забрану пушења, квалитетнију исхрану... План је да се ради и на повећавању броја прегледа за рано откривање болести и да се драстично скрате листе чекања у болницама.
Министар здравља Златибор Лончар уверен је да ће се остварити значајни резултати који ће допринети другачијој статистици када су у питању малигна обољења у Србији. Он истиче да је "минут до 12, јер су нам се десиле ствари на које смо упозоравали".
- Неопходно је да се промене ствари, да свако крене од себе, да променимо животне навике, начин исхране, физичке активности, да редовно идемо код лекара. Једино тако ћемо помоћи и себи и свима онима око нас. Ово је најбитнија борба и она ће бити наш приоритет - рекао је Лончар.
Једноставне мере
Према Џодићевим речима, "најбољи лек" у борби против карцинома, од ког годишње у нашој земљи оболи 36.000 људи, а чак 20.000 умре, управо је добра превенција. Она уједно и чини окосницу Националног програма за борбу против рака, коју је саставио тим домаћих стручњака, а који ће се ускоро наћи и пред посланицима Скупштине Србије.
Примарна превенција
- здравствена едукација становништва
- здрава исхрана
- превенција пушења и алкохолизма
- унапређење исхране и превенција гојазности
- заштита од канцерогених материја из животне средине
- превенција инфекција значајних за развој рака
- заштита од прекомерног излагања УВ зрацима
Секундарна превенција
- прегледи за рано откривање рака ("скрининзи")
- боља дијагностика и лечење
- помоћ онколошким пацијентима и њиховим породицама
Најчешће врсте рака у Србији
- рак дојке
- рак грлића материце
- рак плућа
- рак дебелог црева
- Да ли ћемо оболети од рака или не, добрим делом зависи од нас самих и наших животних навика. Научно је доказано да људи који се здраво хране, једу доста воћа и поврћа, не пију, не пуше и физички су активни имају малу шансу да оболе од ове опаке болести. Насупрот томе, гојазни људи, они који су склони цигаретама и алкохолу, једу црвено месо, слану храну и неактивни су, чешће оболевају. Само алкохолизам је одговоран за десет одсто смртних исхода од рака. Све су то једноставне и јефтине мере, а указивањем на њих, можемо да смањимо број оболелих за чак 30 одсто - каже Џодић. Он наводи да су у Националном плану за борбу против рака свима, од појединца па до председника државе, дате јасне смернице како би се требало понашати и шта чинити да се број оболелих, који из године у годину расте, коначно смањи.
- План садржи списак свих фактора ризика, од исхране, пића, па до канцерогених агенаса у животној средини. Тако, примера ради, дајемо препоруку како да, уколико се открије да је једно место било контаминирано, пратимо становништво које ту живи како не бисмо имали епидемију карцинома - каже он.
Он напомиње да је битан део стратегије и "скрининг", односно рано откривање рака.
- Што се рак раније открије, лечење је јефтиније и успешније. Надамо се да ћемо, уколико се оно што предлажемо примени, смртност од рака смањити за неких 40 одсто. Наиме, "скрининг" подразумева да се особе одређене старосне доби или које су под већим ризиком позивају повремено на прегледе писаним позивом, који би им стизао на кућну адресу. Проблем је код нас што се људи обично јављају код лекара кад је болест озбиљно узнапредовала и тада су шансе за излечење обично никакве. Циљ "скрининга" је да се карцином, ако постоји, открије у почетној фази - објашњава Џодић.
Почетак борбе
Докторка Ана Јовићевић, која је један од аутора овог плана, наводи да је он заправо једно свеобухватно упутство за борбу против рака.
- Њиме се заправо предлажу мере којима бисмо могли да смањимо и број оболелих и број умрлих од рака у Србији. Осим превентиве и "скрининга", он садржи и низ других предлога како би требало сви у медицинском ланцу да поступају и шта да ураде да се смањи утицај малигнитета на квалитет живота оболелог. Ми нисмо у обзир узимали да ли тренутно имамо капацитета за то, нити смо то разматрали, већ смо направили једну врсту водича, односно један кровни документ, из кога би, уколико се он усвоји, требало да изађе још нових предлога и прописа - објашњава Јовићевићева.