СУТРА ЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ: На дан када се мења и вода и гора, ево шта треба да урадите
Један од највећих хришћанских празника
Српска православна црква и њени верници обележавају 19. августа празник посвећен Преображењу Господњем.
Ова светковина се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, а посвећена је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор у Светој земљи (Израелу) када он најављује своје потоње страдање и славу.
Бечки Стандард о Председнику Србије: Александар Вучић је српски Вилијем Брант
Ана Брнабић потрешена вешћу о терористичком нападу: Упутила писмо саучешћа премијеру Барселоне
Како тројица еванђелиста извештавају, Христос се са неколицином својих ученика повукао на молитву на Таворску гору. У једном моменту се преобразио, засјао као сунце, а уз њега су се појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија. С небеса је допирао јасан глас "ово је син мој мили, који ми је по вољи, њега послушајте".
"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у верским књигама.
Празнична трпеза богата вином и рибом
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. Сутра се на крају свете литургије освећује грожђе. Такође се оно дели на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Народна веровања на ову светковину
У народу постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава. Како се верује, у отвореним водама, рекама и мору, не треба се више купати. Неке породице данас славе крсну славу.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
