НЕМА ВИШЕ: Малолетнике у Србији чека ВЕЛИКА забрана коју нису ни сањали!

Иако је Светска здравствена организација пре скоро деценију прогласила соларијуме канцерогеним, а ЕУ сваке године даје препоруку да се соларне лампе не користе, Србија, упркос најавама, још није законом забранила "кварцовање" особама млађим од 18 година.

Кампања о штетности "кварцовања" и иницијативе да се ограничи уследили су након што је доказана веза између учесталости оболевања од рака коже и коришћења соларијума. Али упркос томе што се добар део света већ ратосиљао штетних соларних лампи и обећањима да ће бити забрањене за млађе од 18 година и у Србији, до краја 2017. такав закон још није ступио на снагу.

За то време, многе државе су га избациле или редуковале његову употребу, забрањујући је деци. Тако соларијуми већ годинама нису дозвољени малолетнима у Шпанији, Немачкој, Белгији, Великој Британији, Аустрији, Француској, великом броју америчких држава, док су у Бразилу и већем делу Аустралије потпуно избачени из употребе!

У решавању овог проблема Србија је засад стигла до писања закона о здравственој заштити, у који би, како стручњаци из ове области кажу, требало да буде унета и заштита од прекомерног ултраљубичастог зрачења.

Државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко је лане, приликом обележавања Европског дана борбе против меланома говорио да ће забрана соларијума за млађе од 18 година бити регулисана правилником до краја - прошле године.

Лекари који се баве последицама употребе таквих уређаја не споре повезаност меланома и кварцовања.

- Анализе су показале да ако млади до 30. године одлазе у соларијум, за 75 одсто повећавају шансе за добијање меланома, најсмртоноснијег облика рака коже - каже Душан Шкиљевић, заменик председника Удружења дерматовенеролога Србије. - Овај уређај кривац је за 3.348 оболевања од меланома у Европи у 2016. години.

Настанак меланома код младих од 18 до 29 година последица је зрачења у соларијуму. Шкиљевић додаје да сваке године у Србији од меланома оболи више од 500 људи, а да њих 200 у тренутку постављања дијагнозе већ има најтежу форму болести - метастатски меланом.

Уз то, за пет година број нових случајева меланома повећан је за 20 одсто.

Истрајно у намери да се смањи употреба опасних уређаја јесте и Удружење оболелих од меланома, који су учествовали у покретању такве иницијативе пре неколико година.

- Доказано је да излагање коже зрачењу у соларијумима повећава ризик од оболевања од меланома - каже Сава Пилиповић, председник Удружења. - Нису узалуд поједине државе соларијуме забраниле потпуно, а добар део света само малолетницима. Да се то догоди и овде, упркос апелима стручњака, кочи наш менталитет, инертност и неодговорност према здрављу.

Испитивања која су спроведена у четири средње школе у Београду показала су да је око 40 одсто средњошколаца било бар једном у соларијуму, а да су неки од њих почели тамо да одлазе са 13 година - каже др Шкиљевић. - Око осам одсто средњошколаца је изјавило да је више од 30 пута било у соларијуму, што је огромна количина зрачења. Фрапантно је да је 37,7 одсто испитаних ђака рекло да и даље намерава да одлази у соларијум, упркос опасности.

Статистика показује да од карцинома коже у Европи годишње оболи 3,5 милиона, а умре 22.000 људи. Истраживања сведоче да се само 14 одсто становника штити током целе године од УВ зрачења, а 46 одсто њих само током сунчаних дана. Чак 13 одсто људи уопште не користи заштиту од сунца, а 52 одсто људи каже да се од опасних сунчевих зрака штити тако што борави у хладу.