БЕОГРАД ДОБИЈА НАЈСАВРЕМЕНИЈУ ЖЕЛЕЗНИЧКУ СТАНИЦУ: Ево како ће се на Прокопу очитавати карте

Завршетком радова на станичној згради "Београд центар", данас ће железничка станица на Прокопу у Београду бити стављена путницима на располагање, а њеном отварању, како је најављено, присуствоваће и председник Србије Александар Вучић.

Нова станична зграда има око 5.600 квадратних метара простора, са наткривеним излазима са перона један и шест, чија је површина око 600 метара квадратних, а испред зграде налази се 88 паркинг места.

Иначе, председник Вучић је још 1. маја, приликом обиласка градилишта, најавио да ће нова станична зграда бити отворена 20. октобра, на Дан ослобођења Београда. Том приликом председник државе је рекао да је завршетак Прокопа велика ствар која се чекала дуже од пет деценија.

- Срећан сам што смо то ми урадили. Видећете, изгледа велелепно, а ту ће се градити и нове зграде. То ће бити потпуно нови део града који ће морати још инфраструктурно да се опреми. Супер ће да изгледа - поручио је тада председник државе.

После пуштања у рад, перонима ће се приступати из станичне зграде проласком кроз аутоматизоване контролне баријере, где ће путници очитавати своје карте и даље централним ходником бирати жељени перон.

У самој згради направљене су две позиције за вертикалну комуникацију са перонима, а у ту сврху су поред класичног степеништа уграђени лифтови и покретне степенице за сваки перон.

По свом обиму, монументалности, али и капацитету, ова станица не само да ће бити једна од најбољих у региону, него и шире.

Спољашњи плато испред саме зграде је поплочан, улазни хол сређен по светским стандардима, а унутрашњост подсећа на зграде највећих светских аеродрома. Путници ће у овом објекту имати засебне долазне и одлазне улазе и излазе, што до сада није био случај.

У оквиру станице постављено је осам шалтера за продају карата. Оне ће се продавати и на постављеним самоуслужним аутоматима, а за све информације путницима ће бити доступан и посебан инфо-пулт "Србија воза". Услужни и малопродајни локали покривају 800 квадрата простора, има их укупно 14, од чега је 12 планирано за комерцијалне делатности, док су два намењена за амбуланту и за потребе ТО Београд.

Ту би требало да се нађу кафе, ресторан, пекара, апотека, новинарница, рентакар... У централном делу објекта планирана је отворена чекаоница за путнике и њихову пратњу. Железничко особље такође ће имати много боље услове него раније.

Изградња железничке станице на Прокопу почела је још седамедсетих година прошлог века, у време градоначелника Бранка Пешића и тада је било предвиђено измештање Главне железничке станице на Савском тргу у пролазну станицу у Прокопу.

Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури, а Савет за урбанизам Београда је 1971. године донео коначно пројектно решење после седам и по сати већања.

На челу тима који је урадио пројекат станице био је професор Михаило Малетин, пројекат је завршен 1974, а изградња је започела 8. октобра 1977. године.

Планирани рок изградње био је 18 месеци, при чему је било планирано да први воз прође кроз станицу на Празник рада, 1. маја 1979 године.

Међутим, због економске кризе у земљи, изградња станице се одужила, а после више одлагања 8. августа 2022. године започели су радови на изградњи станичне зграде и комерцијалног комплекса на плочи станице Београд центар.