ОД ЈУЛА ДО ДЕМОКРАТА: Како је Миодраг Мајић стигао до места судије Апелационог суда?

Ко је овај човек? Званично, др Миодраг Мајић је судија Апелационог суда: Судија, блогер, ТВ звезда, критичар власти, владе, председника, правосудни гладијатор који у студију америчке Н1 “реже ко на пању”, оптужује колеге, ниподоштава тужилаштво, баш као кад се расприча по западним амбасадама…”.

По политичком опредељењу чист хермафродит! Све по потреби и увек на услузи. Каријеру је почео као “ јуловска нада”, мада, руку на срце никада није био званично њихов члан. Али, јуловски кадрови у ондашњем министарству правде, из деведесетих су га протежирали, довели у Први општински суд у Београду са места приправника у Тужилаштву!

Кажу, био је вредан, марљив, спреман на све зарад добре каријере. Видели су то челници београдске Палате правде. Кажу, изабран је за судију Првог општинског суда, тако што је “прескочио на стотине ондашњих приправника и засео у судијску фотељу без иједног дана стажа у том суду”!? За њега су говорили, да је волео гитару, да свира и пева, да путује, углавном о трошку других… Изгледа да су та путовања у самом старту имала итекако смисла и потребе за његову каснију каријеру? Што се да закључити из потоњих дешавања…

Градио је брзо каријеру у Првом суду, поготово после петооктобарске револуције, јер је веома брзо заборавио на раније менторе, па је брзометно постао судија демократа, привржен утицају споља, посебно у области правосуђа – тврди добро обавештени извор из правосуђа за Ембарго.

– Тако је брзометно постао и истражни судија, председник Већа, портпарол, све док 2005. године није засео у фотељу председника Првог суда! Прича се, да је тада, на једну другу ургенцију, једног адвоката (бившег судије из Палате правде) са Дедиња, (политичког камелеона са марамицом у џепу сакоа листер одела) постао председник Првог општинског суда! Наиме, тај адвокат је замолио личног пријатеља, ондашњег министра Зорана Стојковића, да га именује, односно, да смени Батићевог човека!? Тај избор у београдској Палати Правде још увек је тема због оне Макијавелијеве, да циљ оправдава средство! Причало се, да је ипак фотељу председника суда зарадио тако што је “ оцинкарио ондашњег председника суда, Војкана Симића, да предмете усмерава судијама по свом ћефу”?!

Симић је иначе био први ДОС-ов председник Првог општинског суда у Београду, а касније је био и помоћник Владана Батића, министра правде. Наравно да су, после толико година, сви актери ових дешавања изгубили интерес и вољу да о томе причају. Али, опор укус нечије подвале сигурно тиња у души тих људи…

Бивши кандидат за вероватну високу функцију у јуловској хијерархији, веома брзо се кроз студијска путовања, семинаре и друге врсте егзотично-пословних дружења трансформисао у напредног демократу досовске интересне провијенције са изгледима да постане и угледни европејски кандидат!? Не кажу за џабе они који га много боље познају, да је др Мајић велики материјалиста од првог дана рада у српском правосуђу…
Веома брзо је ухватио прикључак са "жутима", вероватно и по сугестијама "нових ментора из амбасада", без обзира што га је у фотељу ипак устоличио министар из владе "препоштеног"!?

Звање доктора правних наука стекао је 2008.године и оно што је више од тога обележило одбрану докторског рада било је присуство кума Горана Илића, човека са којим ће осам година касније основати ЦЕПРИС ( Центар за правосудна истраживања), невладино Удружење са којим ће тек жестоко ударити по српском правосуђу у покушају да га подведе под спољне интересе и моделе функционисања! Да би докторска дисертација добила још више на значају, присутна је била и ондашња министарка правде, "рефоматорка српског правосуђа по туђим жељама и интересима, чувена и многопоштована" Снежана Маловић.

У чувеној "сечи непослушних судија и они који су се на било који начин замерили досовским лидерима-деспотима”, из 2009. некадашњи миљеник ЈУЛ-а, др Мајић не само да је прескочио тадашњи Окружни суд и директно изабран у Апелациони суд и то у Одељење за ратне злочине, где је била дупло већа плата у односу на остале судије истог суда!? – тврди саговорник Ембарга.

– Невиђена бламажа српског правосуђа. У Апелациони суд је изабран неко ко никада није одлучивао по жалбама, без дана стажа у Окружном суду, а то му је постао посао у Апелацији! У Окружном суду је остало “безброј судија” који су стварно испуњавали услове за прелазак у Апелациони суд…
Е.Е.