ОЕБС-ова Личност године за владавину права, судија Драгана Бољевић "предмете у фиоци држала и по две године"!?

Да ли је Апелациони суд у Београду морао да буде баш тај суд у коме су ухлебље нашли и неки који су у правосуђу остали пузећи кроз мала врата, а не регуларним избором? И то баш они који нису реформу правосуђа прошли не због неких политичких притисака или реваншизма ( због чега су иначе страдале заиста многе судије и тужиоци у Србији), већ због спорости, аљкавости и неажурности у свом раду…

Зато ће вам, бар сваки други грађанин Србије, са пуно аргумената рећи, како су судови у Србији спори, неефикасни и да се у многим случајевима то намерно ради!? Поред корупције, западног туторства, намерна или случајна – спорост ( аљкавост) је трећа рак рана нашег правосуђа која умногоме квари слику српског модерног и просперитетног друштва… И нашта извршна власт никако не може утицати!

У основи спорости рада судова углавном лежи такође корупција, јер је увек једној странци у поступку у интересу да се случај развуче у недоглед, па чак у варијантама и да застари, посебно кад су у питању кривични поступци – тврде многи познати београдски адвокати. – Судски процеси се често воде тако да им се годинама не назире окончање, тако да је сасвим оправдан револт странака у поступку, односно грађана Србије. Истина је, да смо имали примере током чувене реформе правосуђа, да су се многи судски предмети преусмеравали из једног суда у други, од једног судског већа у друго, па је и то итекако утицало на ужасну спорост рада судова. Све то жестоко иритира грађане и отвара директну сумњу да је можда супротна страна “подмитила судију” да намерно одуговлачи судски поступак!?

Антикорупцијски портал Ембарго подсетиће на само неке карактеристичне случајеве не(намерне) спорости у раду појединих судија који су итекако јавности добро познати, а у спрези су са тим фамозним “спољним елементом” који засигурно оптерећује ефикасан рад нашег правосуђа. Јавност је итекако познато име судије Апелационог суда, Драгане Бољевић, од 2006.године председнице невладине организације, чувеног Друштва судија Србије и њеног нереизбора за судију у чувеној реформи правосуђа општим избором судија из 2009.године!

Српској јавности није познато шта су били стварни разлози којим су се руководили чланови Високог савета судства да судију Бољевићеву “оставе испод црте”. Али, Драгана Бољевић се жалила Управном суду, који у априлу 2013.године поништава одлуку Восоког савета судства, па је тако случај Бољевић поново враћен на одлучивање VSS!? Али, овога пута, VSS био је у новом сазиву у коме су, како се тада незванично тврдило “већина били чланови њеног Друштва судија”, па је њихова одлука из маја 2013.била на неки начин и логична?!
Драгана Бољевић је изабрана за судију Апелационог суда чиме је изгледа “услишена жеља оних споља”, јер је она више од деценију уназад била изузетно активна у међународним (сарадничким) окупљанима на тему правосуђе у земљама региона… Наравно да нису за све те године Бољевићкиних “међународних правних екскурзија”изостала бројна признања, плакете и награде као још један доказ за њене изузетне сарадничке ( поданичке?!) способности! Посебно кад су у питању идеје и предлози западних ментора, пре свега кроз Друштво судија које она предводи пуних 12 година!

Мишљење о разрешењу судијске функције за Драгану Бољевић донеле су њене колеге судије, јер су имали пред собом конкретне доказе њеног “рада” – остало је забележено у званичним извештајима када се одлучивало о њеном реизбору.

У њима се налазе следеће констатације “ да предмете није радила по редоследу, што значи да су неки завршавали у фиоци?! Чак 180 предмета ( одлука по жалби) је решила у периоду дужем од две године, а рок је био 30 дана, а у изузетним случајевима 60 дана, јер се радило о жалбама а не целим предметима”!?

У образложењу због чега првобитно судија Окружног суда у Београду, Драгана Бољевић није била реизабрана наводи се још: “ У бројним предметима где је било потребно само написати већ донету одлуку, она је то радила дуже од годину дана од доношења те одлуке! У бројним случајевима предмети су чекали где је било потребно само странци доставити документацију на допуну!? Па и поред свега наведеног и документованог, она је 2013.постала судија Апелационог суда не регуларним избором, него одлуком Управног суда!? Иначе, није небитна и чињеница да јој је муж адвокат…”.

Судија Драгана Бољевић је на одлуку првог састава Високог савета судства ( из 2009., број 06-00-37/2009-01 од 25.децембра 2009. И 119-05-00632/2010-01 од 14.јуна 2010.) о престанку њене судијске дужности изјавила је приговор и поднела је Уставну жалбу.