Опозиционарско правосуђе и даље ради по жељи пропалих политичара?

У класичној подели савремених демократских друштава "судска власт" је "трећа грана" одмах иза "законодавне" и "извршне власти". Она би требало да буде самостална, независна, ослобођена од сваког утицаја и способна да постане коректор свим друштвеним аномалијама. Њена самостална и независна позиција посебно је важна у погледу контроле извршне власти.

Домаћи првоборци демократских промена после 2000-те су, међутим, брзо заборавили на ове елементарне принципе парламентарне демократије, важност међусобне контроле све три гране власти и слободног и независног судства.

Осећај реалне моћи коју даје парламентарна већина показао се у "постоктобарском" периоду погубним за правни систем. Формални приступ, а суштинска незаинтересованост за реформу правосуђа, фамозне комисије, експертски тимови и стратегије показало се, били су само бацање прашине у очи јавности.

Није битно да ли је то последица одсуства воље, незнања или манипулације, а било је свега... пад Ђинђићеве владе правосуђе је затекао са много већим проблемима него њен долазак, пар година раније.

Следећа, Коштуничина влада распустила је комисије, групе и експерте и кренула са реформом правосуђа испочетка. Поновила се, међутим, иста прича. Уместо струке, правни систем уређује политика и, наравно, од тог посла вајде није било.

Долазак Тадићеве владе ствари је оголио до сржи. Чувена реформа правосуђа (Снежана Маловић министар правде у влади Мирка Цветковића ) претворила се у фарсу. Регресија свих принципа које правни систем подразумева водила је право до дна. Као да је циљ био да правду замени идеологија, право странка, правни систем партијска власт, једнакост свих пред законом, привилеговање богатих и моћних.

Под контролу су стављени и судови и тужилаштво и адвокатура, избор и именовања у судству су се претворила у чистку и фаворизовање пријатеља, рођака и партијских истомишљеника. Реформа је рађена по налогу партијских политичара и тајкуна, бахато и нетранспарентно.

Тужилаштво и суд су стављени под контролу ДС. Правосуђе је од "пројектованог" контролора, постало и још једна полуга власти. У правосудном систему су зачарили ароганција и незнање. Нестручност је отворила врата за свакојаке утицаје тајкуна, НВО, "страног фактора"...

И тако, "бачено" је петнаестак година, али горе је то што је правосуђу подментнуто "кукавичје јаје" из кога су се испилили и ојачали корупција, непотизам и политиканство.

У правосуђу и данас раде људи достојни професије, али још је изгледа пуно оних који су "порасли" на "илузији супериорности"... Психологија то најбоље дефинише као "мањак знања, а вишак конструисаног (можда плаћеног) сампоуздања".