ОТКРИВЕН РАЗГОВОР ЂИНЂИЋА И МИЛОШЕВИЋА! Мање познати детаљи о убијеном премијеру - овако је направио Коперникански обрт
Миломир Марић открио је разговор Зорана Ђинђића и Слободана Милошевића. На дан рођења убијеног премијера, подсећамо вас на друге детаље из његовог живота које нисте знали.
Зоран Ђинђић рођен је на данашњи дан 1952. године. Тим поводом доносимо вам сведочења људи који су били његови пријатељи и познаници а који су испричали ствари о Ђинђићу о којима се врло мало зна.
Летња понуда која се не одбија! Грчка хотели: 7 полупансиона већ од 525€
ЧАК 38 ОДСТО ГРАЂАНА СРБИЈУ СМАТРА ЗА НАЈВЕЋЕГ ПРИЈАТЕЉА! Вучић помогао Македонији када им је било најтеже
"Опозиција нуди насиље и обрачуне са политичким неистомишљеницима" Брнабић јасна - СНС нуди дијалог и разумевање
Сазнаћете на шта је Слободан Милошевић лично упозорио Ђинђића током њиховог сусрета, кога је Зоран толико изнервирао да је овај пожелео да га удари, а ту је и сведочење само Зорана Ђинђића који први пут тада открива да су његови родитељи волели Тита и Милошевића.
- Мој отац је био професионални официр артиљерије. Иступио је из комунистичке партије под изговором да му као непушачу сметају запушене просторије на седницама, а по мојој процени разлог је био што је моја мајка била штедљива особа па није хтела да плаћа чланарину јер су један проценат његове плате аутоматски одбијали за партију. Он је тако, верујем, био једини официр ЈНА тих педесетих година и шездесетих година који није био члан партије - испричао је у једном интервјуу Зоран Ђинђић.
Истакао је да су његови родитељи су у ствари волели Тита а не комунизам.
- Сећам се када сам као опозиционар врло рано почео да критикујем тај систем и Тита рекли су ми - систем је лош али Тито је добар, он ти је омогућио да дођеш у Београд и да студираш. Упитао сам зар би били толико сиромашни без Тита и да ли и људи у свету студирају захваљујући Титу? Е онда деведесетих, мислим 1988/89. када је Милошевић дошао на власт и почео да критикује Тита, волели су Милошевића. Тито је већ одавно био мртав, па сам рекао - он је мртав, пустимо га, он можда и није био тако лош, то је прошлост, али Милошевић - он је најгори. Онда су они рекли - не, Тито је најгори, Милошевић је српски патриота. Онда сам рекао тако сте говорили о Титу - испричао је Ђинђић.
Новинар Миломир Марић подсетио је на сусрет Ђинђића и Слободана Милошевића током деведесетих година и открио на шта је Милошевић упозорио Ђинђића.
- Милошевић је рекао Ђинђићу у једном тренутку - лепо је да смо се упознали, ево да те нешто тестирам. Да ли ти знаш ко влада Америком? Зоран је покушао да објасни како је то председнички систем, са одвојеном законодавном, извршном, судском влашћу.
- Знао сам да немаш појма, запамти младићу, мафија влада Америком - рекао му је Милошевић.
- Ђинђић му је поверовао не слутећи да ће бити жртва те исте мафије - испричао је Миломир Марић.
О свом пријатељу Зорану Ђинђићу једном приликом је говорио и славни музичар Горан Бреговић.
- Имао сам још пар пријатеља који су се бавили политиком и увек сам имао осећај некако да то није посао за моје пријатеље. Некако су ми биле неспојиве ствари. Поготову неко ко је имао тако прецизно занимање као што је то имао Зоран. Он је био предавач филозофије. То је нешто што сам и ја желео да будем. Имао си са њим осећај кад разговараш да си на добитку стално, да профитираш стално што си ту и што га слушаш шта говори - рекао је својевремено Бреговић.
Он је тада открио да су њих двојица иста генерација студената филозофије. Бреговић је испричао и које су му последње две слике остале у глави када се сети Ђинђића.
- Сећам се Зорана као неког с ким моја деца и његова деца једу ћурку и кисели купус, а после пар дана га видим како улази тамо код ових побуњених специјалаца. Онако сам у неком мраку. То су ми последње две слике које ми остају - рекао је Бреговић.
О необичном сусрету са Ђинђићем у пролеће 2000. године сведочио је једном приликом и др Мирољуб Јевтић, професор Факултета политичких наука у Београду.
- Све се то збивало неколико месеци пред промене 5. октобра за које ја нисам знао да ће се догодити, за разлику од Ђинђића који је знао. Једна моја пријатељица која је била активисткиња Демократске странке рекла ми је - слушај ти знаш много занимљивих ствари, не би било лоше да тебе види Ђинђић - почео је причу Јевтић.
Пристао је на састанак са Ђинђићем јер је, како каже, као патриота и човек опредељен за позитивно креирање српске политике увек био спреман да помогне свима који врше власт или желе да врше власт.
- Такав је био Ђинђић. Имали смо састанак код њега, а ја сам знао да кад идем на састанак са људима никада не треба да експонирам себе. Ако експонирате себе онда сте готови. Једино ако се служите ауторитетима других јер нико не воли да онај други о себи говори да је паметан - прича проф. Јевтић.
Како каже на тај важан сусрет понео је књигу свог млађег француског колеге Александра дел Вала.
- Књига се зове "Босна, Косово, Чеченија - ратови против Европе" и изашла је 2000. и никада није преведена на српски. Знајући да је Ђинђић озбиљан политичар сматрао сам да је важно да он зна неке чињенице. Ту књигу сам понео јер је мој пријатељ Александар дел Вал написао у тој књизи једну грозну реченицу. Грозну да грознија није могла бити. Ја француски говорим јако, јако добро, а ово не причам да се хвалим него да вам кажем да сам разумео поруку. Кад сам прочитао ту реченицу ја сам се следио - каже Јевтић.
Према његовим речима Александар дел Вал у тој књизи, "која је иначе намењена Французима а не Србима, каже како је целокупна западна политика, политика САД и ЕУ окренута ка потпуној физичкој екстерминацији Срба."
- Умро сам од страха када сам то прочитао. Знајући да је француски језик веома богат помислио сам да тај глагол који је употребљен може да има неку нијансу која би ми помогла да то преведем другачије. Погледао сам милион речника које имам код куће али све се сводило на то - употребљен је глагол да Србе треба уништити. Дел Вал даје одговор због чега је то тако. То је, како он пише, због чињенице да Америка има невероватно велики интерес у исламском свету због кога морају да задовољавају апетите муслимана. Дакле на простору Балкана је изузетан доказ да они могу да они учине нешто у корист муслимана је Србија, управо јер је то мала и немоћна земља. И на рачун Србије се могу задовољавати апетити муслимана. А резултат задовољавања муслимана је нестанак Србије - испричао је у даху Јевтић.
Наглашава како није знао да ће Зоран Ђинђић бити убијен.
- Рекао сам му - ако сте заинтересовани да дођете на власт Американци ће од вас искључиво тражити да урадите ствари које ће довести до уништења Србије. Ако то не будете радили, Американци ће вас убити. А ако то будете радили - убиће вас Срби. Кад сам му ја то испричао он се изнервирао и рекао - "Ма то није важно." Кад је то урадио ја сам полудео. Дошао сам у ситуацију да му ударим шамар због тако неодговорног понашања. Али нормално да нисам смео да то урадим.
- Добро господине Ђинђићу, рекао сам му. Затворио сам књигу и помислио како се ради о јако неозбиљном човеку. Он ми је пружио приступницу ДС, ја сам узео, љубазно рекао да ћу размислити и отишао сам. То је био први и једини пут да смо се срели - рекао је Јевтић.
Истиче да је Ђинђића гледао од 5. октобра и препознао да ради све оно што жели Америка.
- То је будило велику мржњу у српском народу. Ђинђић у једном тренутку схвата оно што сам му говорио, прави Коперникански обрт, почиње потпуно другачије да се понаша. Следе донаторска вечера за обнову Храма Светог Саве, увођење веронауке у школе. У последњем интервјуу за Вечерње новости Ђинђић каже: "Постојао би ризик да на таласу решавања ирачке кризе, у решавању односа Запада са муслиманским и арапским земљама постанемо - монета за поткусуривање. Моја је намера је да свету кажемо да нисмо ничији жетон у резерви, којим би неко намиривао своје друге дугове". И после неколико дана је убијен - испричао је проф. др Мирољуб Јевтић.
Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године. У периоду од 1977. до 1990. године боравио је у Немачкој на више универзитета и института друштвених наука - Констанц, Бон, Франкфурт. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу где је радио као асистент.
Један је од оснивача Демократске странке у којој је у септембру 1990. године изабран за председника Извршног одбора, а у јануару 1994. за председника те странке. За председника странке је биран још два пута, на ванредној Скупштини Демократске странке 18. јула 1998. и на редовној Скупштини странке 27. фебруара 2000. године. Био је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива Народне скупштине Републике Србије и Већу република Скупштине СРЈ. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду.
За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000. године
Др Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије, зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност. Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.
