ОТКРИВЕНЕ ТАЈНЕ НОВОГ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА: Испливали занимљиви подаци из Порфиријевог живота

Направио очну ординацију у манастиру

Бринући о потребама људи и њиховом здрављу, Порфирије је у Ковиљу направио чак и очну клинику. Како је дошло до тога, испричао је управо Порфирије:

- С обзиром на то да се, као верска заједница, трудимо да задовољимо основне људске потребе, у склопу манастира имамо и малу очну ординацију. Један наш монах је очни лекар, који је близу 10 година радио у Грчкој у болници, па смо уз помоћ њега и његових пријатеља из Грчке оформили овде у склопу манастира једну малу очну ординацију, у коју многи људи долазе да врше преглед, наравно, бесплатно.

Очев шок

Одлука да се замонаши била је шок за породицу. Према речима новог патријарха, највише је негодао његов отац.

- Најпре сам студирао археологију, па се негде, мало-помало, у мени артикулисала и обликовала вера у бога, и постао сам свестан да се нећу бавити археологијом, већ да ћу свој живот посветити богу, тако што ћу постати свештено лице. У том времену сам доста обилазио манастире, доста пута сам одлазио на Свету гору и сусретао се са највећим духовним именима 20. века. У тим сусретима сам осетио да ја на тај начин морам свој живот да посветим богу и био сам веома срећан и уверен да ме у тој мојој жељи ништа не може спречити. У свему томе прва препрека је била мој сусрет са родитељима, који су од мене очекивали нешто друго. Мог покојног оца, с којим сам имао беспрекоран однос, када сам му саопштио да ћу отићи у манастир, обузела је потпуна неверица и шок, као и немоћ да било шта каже и промени. Први пут је тада са мном разговарао о браку и брачној заједници иако никада пре није. Имао сам тада 24 године. Био сам стипендиста и веома добар ученик.

Хиландар највећа жеља

Порфирије је био решен да по завршетку студија и доктората оде на Свету гору. Своју будућност, како је сам причао, видео је у једном од хиландарских манастира. Међутим, разговор са Иринејем бачким променио је ту одлуку.

- Мој духовник и професор на Теолошком факултету Иринеј бачки, када сам завршио Теолошки факултет и када сам се већ замонашио у манастиру Дечани, рекао ми је да би било добро да продужим студије у Грчкој, што сам ја послушао. Он је касније, вољом божјом, изабран за епископа бачког и замолио је мене и нас неколико да дођемо у манастир Ковиљ и да га обновимо - испричао је Порфирије.

Узгајање крава и коња

Говорећи о Ковиљу, Порфирије је једном приликом испричао да су од Другог светског рата у овом манастиру живела двојица монаха:

- Од деведесетих година то почиње да се мења. Сада су тамо монаси разних професија, чак и странци. Манастир је познат по производњи добре, квалитетне ракије, као и коњака, и то нам је један од већих прихода јер бројни ресторани у Београду и Новом Саду купују ракију од нас. Поред тога, имамо и 10 хектара воћњака, пластенике, своје поврће, затим узгајамо краве, правимо сир који је изузетно квалитетан, имамо и коње, велики пчелињак, око 300 кошница. И све то су нам главни извори прихода.

До школе пређе 39 километара

Завршио је новосадску гимназију "Јова Јовановић Змај", али је мало познато да је то била прва српска православна гимназија која је од оснивања била под патронатом СПЦ. Ово је једна од настаријих гимназија код нас, у коју су ишла позната имена српске културе. Порфирије је иначе свакодневно прелазио 39 километра да би стигао до школе и исто толико да би се вратио кући.

- Путовао сам из Чуруга у школу и назад сваки дан. Само месец дана сам живео као подстанар у Новом Саду и нисам могао више да издржим, па сам се вратио кући и заједно с једним мојим другом путовао сваки дан. У свечаној сали моје гимназије стоји слика Светог Саве, коју је школа добила на поклон од Георгија, игумана манастира Ковиљ. Слику је насликао Рафело Момчиловић, који је такође био монах у манастиру Ковиљ и који је проглашен за светитеља јер је пострадао током Другог светског рата - испричао је једном приликом Порфирије.

Земља живих

У време док је био игуман манастира Ковиљ прочуло се за младог, паметног игумана који има стрпљење за све, па и за наркомане. Родитељи су почели да доводе посрнулу децу, па је Порфирије 2005. формирао терапијску заједницу "Земља живих", која се показала као врло успешна у лечењу наркомана. Кроз овај пројекат је прошло више стотина младих људи који су успели да се после вишегодишње зависности ослободе наркотика.

Људима који су им се обраћали за помоћ никада ништа није наплаћивано иако је лечење трајало најмање годину и по дана.

Радост за мајку у болесничкој постељи

Вест да јој је син изабран за патријарха Порфиријева мајка Радојка (78) примила је у Чуругу, у болесничкој постељи, у којој је већ неко време.

- Прекрстила се, захвалила богу на милости указаној њеном сину првенцу - испричали су пријатељи блиски породици.

У Чуругу живе Порфиријева сестра, зет и њихово петоро деце, док је у Сомбору млађи патријархов брат Срђан Перић, иначе протојереј Ђурђевског храма.

Патријархов брат каже да је његову децу обрадовала вест о избору патријарха. Више ништа није желео да говори, објашњавајући да још нема благослов од новог патријарха да даје изјаве.

Говори четири језика

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986, док је постдипломске студије завршио у Атини 1990. Говори грчки, енглески и немачки и служи се руским језиком. Један је од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других цркава и верских заједница, па није случајно постављен 2014. за митрополита загребачко-љубљанског.

- Порфирије је изузетно цењен и утицајан у врху Католичке цркве. Мало је познато да је личним залагањем утицао на одлуку Ватикана да се заустави канонизација Степинца и, по свему судећи, ово питање неће бити на дневном реду докле год је поглавар Католичке цркве садашњи папа Фрања - откривају пријатељи новог патријарха.