Ова ПОШАСТ је окупирала Србију: Улази у куће, а при додиру изазива алергију и НАПАД АСТМЕ

Упоредо са смрдибубама, Србију су окупирале бубамаре, и то оне азијске које улазе у куће, а које ако их дирате могу да вам изазову алергију па чак и напад астме.

Грађани Србије, ОПРЕЗ! Смрдљиви Мартин ноћу и рано ујутру улази у куће, а за собом оставља УЖАС

Без обзира на то што су ноћи али и дани постали свежији, ова тачкаста створења и даље су присутна, али како нам је речено у Заводу за бицоде и медицинску екологију не ради се о нашим већ о азијским бубамарама које су буквално потиснуле домаће.

Једна беба је већ умрла: Зараза са Косова се шири на целу земљу, све већи број оболелих

- Азијска бубамара, која се ове, а и претходних година најчешће виђа, донесена је у Европу како би се у пластеницима борила против биљних ваши, али се брзо прилагодила на живот ван пластеника. Ова инвазивна врста врло ефикасно сузбија лисне ваши, тако да друге врсте бубамара остају без хране. Од домаће, азијска бубамара се разликује по разним неуобичајеним морфолошким облицима и разним бојама, а оно што је карактеристично је црна W или М шара на белој глави. Имају различит број тачака на леђима, а боје се крећу од црне до јарко црвене - објашњава др Иван Алексић из Завода за биоциде.

Азијска бубамара има издуженију главу и смеђе ноге, крупнија је, брже се размножава, а у јесен када јој нестане хране добија нагон за ројењем.

- Кад видите једну, будите сигурни да следи још много њих, јер одрасле јединке испуштају феромон који привлачи остале јединке и тако у роју траже одговарајуће место за презимљавање. То је нормално понашање азијских бубамара у јесен док се роје пред хибернацију. За разлику од домаћих бубамара азијске улазе у куће јер их привлаче осунчане, светле и топле површине. У Београду их има највише у пределима богатим зеленилом где обитава и њихова главна храна односно биљне ваши - каже др Алексић.

Кад је бубамара у опасности брани се такозваним рефлексним крварењем, односно испушта течност (хемолимфу) из ножних зглобова. Зато их никако не треба убијати.

- Та течност садржи једињење кокцинелин који одбија већину птица и мрава. Кад бубамаре нађете у кући, не би их требало убијати и гњечити. Препорука је да се сакупе лагано метлом или усисивачем како би се избегао евентуално настанак хипоалергених реакција код осетљивих особа популације или особа са ослабљеним имунитетом. Врло ретко су могуће иритације ока или астматични напади, а алергије које изазивају резултат су измета и делова тела које остављају за собом - упозорава Алексић.

Бубамара, иначе, има око 4.200 врста и распрострањене су свуда по свету, а највише на подручју умерене климе. Европа је, међутим, најсиромашнија са њма, има само 80 врста.

Најпознатија је црвена бубамара која на крилима има седам црних тачкица и чије је латинско име Coccinella септем пунцтата. Већина њених сродница, такође, су лепих и живих боја с тамним, најчешће црним правилним тачкама.

Али, нису све бубамаре ишаране, постоје и оне чија су покрилца црна, а тачкице црвене, жуте или наранџасте. У природи, црно, црвено и наранџасто су упозоравајуће боје које говоре другим животињама или инсектима да то није прави избор за ручак.