ОВАКО ЈЕ РАНИЈЕ ГОВОРИО НОВОИЗАБРАНИ ПАТРИЈАРХ: Ово су његови ставови о Иринеју, односу Срба и Хрвата, наркоманији...
Новоизабрани, 46. поглавар Српске православне цркве Порфирије говорио је раније о својим ставовима по питању Косова, односа између Србије и Хрватске, али и патријарху Иринеју.
Како новоизабрани поглавар СПЦ говорио о патријарху Иринеју...
МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: Желим Вам плодоносно патријарашко служење и дуговечност (ФОТО)
НИЈЕ ЗАБОРАВИО: Порфирије се уписао у Спомен књигу и обишао гроб Иринеја (ФОТО)
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ: На сајту СПЦ објављен је текст о избору новог патријарха Порфирија
Поводом смрти патријарха Српске православне цркве Иринеја, митрополит Порфирије је рекао да је СПЦ доживела велики ударац, а да је његовом и смрћу митрополита Амфилохија црква изгубила "два најснажнија стуба".
Истакао је и да је владика Иринеј Бачки био у праву када је, беседећи на сахрани, рекао да је упокојени Иринеј био на мети неких људи који су сматрали да није довољно савремен.
- Постоји један број људи који је о патријарху мислио да није довољно савремен, а тај број људи мисли да црква, сама по себи, није савремена, да је превазиђена. Наш патријарх и црква у принципу су увек савремени. Христос је изван времена и простора и он је увек свеж. Наш патријарх је по свему савремен. Наш патријарх је говорио да је Косово магнет који сабира све нас. Косово је много више од мита, ту можете да будете губитници и победници, а Косово је за патријарха и нашу цркву завет. То није ни теоретско питање, ни географије, већ питање идентитета. Косово је вертикала, а то је нешто што осликава прошлост, а у исто време и будућност. Ако изгубимо Косово као темељ нашег постојања, нисам сигуран да наш народ има будућност, а то је говорио и наш покојни патријарх. И то је сведочио патријарх Иринеј читавог свог живота - рекао је владика Порфирије.
О "терору над црквом" у Црној Гори
Митрополит загребачко љубљански Порфирије је у "јавном апелу" властима у Црној Гори "добронамерно и пријатељски указао да постоје и други излази из слепе улице у коју су довели сами себе усвајањем неправедног закона" и истовремено дао подршку владики будимљаско никшићком Јоаникију.
- Терор над црквом, по угледу на Енвер Хоџу, није и не може бити решење за Црну Гору. Позивам званичнике Црне Горе да својим поступцима не продубљују и онако сложену ситуацију него да уче од оних које су притворили - поручио је Порфирије.
Како је навео, "владика и његови утамничени свештеници су молитвом и јавним апелом упућеним својим верницима, спремним на сваку жртву али и послушност своме владики и својој Српској православној цркви, да сачувају мир и присебност, показали христолику саможртвену одговорност за добро народа и очување мира у држави".
Митрополит Порфирије је рекао да је "својим поступцима владика Јоаникије показао да не прави разлику међу људима већ да са истом љубављу брине како о својој пастви тако и о животима својих прогонитеља и њихових ближњих".
- Сада је сва одговорност пребачена искључиво на црногорску политичку врхушку. Не треба им никаква посебна мудрост. Угледајте се, часни главари, на брижног и љубављу испуњеног вашег и нашег духовног пастира, владику Јоаникија - истакао је митрополит Порфирије.
Порфирије је навео и да вадику Јоаникија познаје скоро четири деценије, "сигурно најдуже од свих наших свештенослужитеља" и, исказујући му подршку, навео да таквом "духовном горостасу, тешко да ишта може наудити, нити га савити, а камоли поломити".
"Срби се плаше да изразе верски идентитет"
- Неки Срби се плаше да изразе свој верски и национални идентитет. Поједини ми шапатом на улици или у трговини кажу: и ја сам наша или ваша. Да ли је то оправдано или није? Уверен сам да има далеко више оних који желе да у Хрватској сви живе слободно, без страха. Није ми познато да таквих појава има још негде у Европи. На потезу су политичке елите - рекао је митрополит Порфирије у интервјуу за хрватски "Вечерњи лист".
На питање како смирити тензије које се с времена на време јављају између два народа, тадашњи митрополит рекао је да неће бити међу првих стотину ако каже да "нарцизме малих разлика потенцирају и злоупотребљавају они који од тога имају јасну корист".
- Та Фројдова теорија није нигде веродостојније потврђена у пракси него у односима између Срба и Хрвата. Постоји само један одговор: потребно је да се снажно чује глас хришћанске љубави. Папа Фрања је у том погледу узор - рекао је он
- Радује ме да и на хрватској и на српској страни постоје људи који граде мостове између наших народа, као што ме растужују они који подстичу нетрпељивост и мржњу. Мржња и нетрпељивост нас не смеју поколебати, него подстаћи да још више негујемо љубав Христову и према овим другима, јер само љубав има шансу да допре и до најкаменијег срца. А мржња је најтежа ономе који је носи - рекао је.
"Црква свима нуди солидарност и љубав"
Након земљотреса који је погодио Хрватску, новоизабрани патријарх СПЦ нагласио је да се поново показало да трагедије спајају људе, а да Српска православна црква не гледа ко је које националности и вероисповести већ да свима нуди солидарност и љубав.
Порфирије, тадашњи митрополит загребачко-љубљански, том приликом је рекао да неће заборавити лица људи, а поготово деце, пуна страха и зебње, након што су за само неколико минута изгубили све што су имали. Ганула га је, како је рекао, брзина којом су реаговале институције из Србије да помогну угроженима.
- Треба рећи да је држава Хрватска максимално ангажована на опскрбљивању људи који су остали без крова над главом. Мој утисак је да у последње време постоје напори, па и конкретни кораци који долазе из смера Србије ка Хрватској и обрнуто, од Хрватске ка Србији, да се створе услови који ће бити нормални за живот српске мањине у Хрватској, као и хрватске мањине у Србији, за коју мислим да ипак, већ годинама уназад, не постоји та врста искушења и проблема са којима се српски народ суочавао годинама уназад у Хрватској. У овом тренутку има позитивних и добрих помака на плану успостављања међусобне комуникације између две државе. Овај катаклизмични земљотрес је прилика да још боље разумемо да смо једни другима потребни и да једни без других не можемо. И нека свако у свом политичком и државном смислу иде како жели, али је важно да у исто време разумемо истину, а истина је да је неопходно и важно да, у најмању руку, цивилизовано разговарамо. Хвала Богу, видим да на политичком плану то тако и функционише - рекао је Порфирије за "Курир".
"Био сам ужаснут"
Када су 2009. године испливали снимци из манастира "Црна река" где су зависнике од наркотика "лечили" пребијањима, тадашњи митрополит Порфирије имао је брзу реакцију када је у питању јавна осуда оваквог поступања према људима.
- Морам да кажем да постојање Духовно-рехабилитационог центра у Црној Реци није било непознато, како црквеној тако и широј друштвеној јавности. Неретко, говорило се о бројним младим људима који су имали проблем са дрогама а прошавши кроз овај центар, излечили се. Такође, није било тајна да се тамо, поред осталог, као метод лечења примењују батине. Нико, међутим, није могао ни замислити до којих размера бруталности то иде. На пример, лично сам био у прилици да од неких младића који су напустили центар пре истека "терапије" чујем кроз какве су тортуре пролазили. Али, будући да је реч о наркоманима, мислио сам да измишљају, односно да у најмању руку преувеличавају. После објављивања снимка стравичне "физиотерапије" који сам видео на телевизији, био сам не изненађен, већ најдубље ужаснут - рекао је Порфирије.
Истакао је и да је "наркоманија је друштвена пошаст", те да је то разлог што и код нас, као и у свету, Црква и друге верске заједнице покушавају и на овом плану да буду уз оне којима је помоћ потребна.
- Можда звучи чудно, али наркоманија открива неутољиву и неугасиву метафизичку жеђ човекову за смислом и љубављу. Једино Бог може да задовољи и испуни ову потребу. Без Бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине. А ако човек не нађе Бога, он посеже за различитим сурогатима којима покушава да замени аутентични смисао. Сурогати су, међутим, само нека врста медикамената који на један краћи или дужи период могу да прикрију празнину. Дрога је свакако један од најпогубнијих и најварљивијих сурогата. Стога, кад неко постане наркоман, то је видљив знак да он нема само психолошки, него и дубоки духовни проблем. Нажалост, искрено говорећи, наркоманима се код нас мало ко озбиљно и с љубављу бави. Они су углавном презрени. Једини начин да им се помогне јесте спремност да се с великом пажњом и саосећањем ослушкују њихове душе, егзистенцијални болови и дубоки вапај за смислом, а то значи да им се пружи безусловна, јеванђелска, христолошка љубав - говорио је он.
