Ових 11 свадбарских обичаја морате да знате уколико планирате ускоро да се венчате
За сваки од њих постоји јак разлог и велика симболика
"Удај се септембра у цркви и живот ће ти бити богат и добар", народно је веровање због којег је овај месец још од давнина познат као најповољнији за венчања.
Али нису само веровања оно што се задржало у народу - ко су јабучари, зашто је капија окићена , зашто је добро згазити супружника и бацати жито по његовом дому или зашто се мушко дете врти три пута? Одговори леже у принципима по којима су се стварале наше породице.
Ново правило на српским свадбама: Због ТОРТЕ можете платити казну до 2 МИЛИОНА
Богата обредна пракса оно је чиме су се одувек одликовале свадбе у Србији. Временом, неки обичаји би се изгубили, да би се потом враћали прилагођени савременим друштвима.
Српске свадбе су скуп религијских, митолошких и магијских радњи, протканих фолклорним садржајима. Да се обичаји разумеју, етнолошкиња др Весна Марјановић и саветница у Етнографском музеју Весна Драшковић.
Јабука = Веридба
"Јабука" је реч која је у многим нашим крајевима представљала чин веридбе.
- Разлог томе је што се на веридбу долазило са јабуком, у коју су били уметнути новац и прстен, а родитељи момка, као и његова родбина, називани су јабучарима. Уколико би девојка прихватила, сматрало би се да је веридба обављена - каже др Марјановић.
Бидермајер
Бацање букета цвећа код нас се раширило након Првог светског рата у градским срединама, а замах је добило у другој половини 20. века. Према речима Весне Марјановић, бацање бидермајера чин је показивање жеље да се ланац ступања у брак настави и пренесе на другу младу девојку стасалу за удају.
Шокантно порекло традиције БАЦАЊА БИДЕРМАЈЕРА: Ево шта овај обичај значи и како да вам донесе срећу
Младожења - као вешт ратник
Младожења испред младине куће пуца пушком у јабуку окачену на дугачку мотку. Како каже Весна Драшковић, ово је део свадбених обичаја динарског становништва и преживео је из времена када је улога мушкарца била изразито ратничко-ловачка. Како додаје др Марјановић, овај чин у прошлости био је знак да се млада одваја од своје породице и да тог тренутка те две породице ступају у фамилијарно, бескрвно сродство.
Сито на крову
При доласку у младожењину кућу свекрва невести даје сито са житом. Невеста жито баца са све стране испред кућног прага, а сито баца на кров. Веровало се ако сито остане на крову, брак ће бити плодан и успешан, а ако падне, млада и младожења ће се брзо раставити.
Сирене на улицама
- Значење сваке буке је да одагна зле силе од оних за које се веровало да им прете. Тако су и младенци били на удару јер су мењали статус у друштву. Касније је то била ознака весеља и знак да су се две фамилије ородиле - објашњава др Марјановић.
Ракија уместо позивнице
У многим крајевима Србије, али и шире на јужнословенском простору, у сватове се зове буклијом. Ако позвани отпије гутљај, одмах налије своју ракију и везује дар позивару.
Продавање младе
Продавање означава чин када девер "купује" младу од њеног брата као представника њене породице. Тако се у прошлости давала симболична награда за изгубљену радну снагу у њеној породици, док је младожењина породица добијала члана више, радно способног.
Згази га
- Верује се да ће онај ко након пристанка на склапање брачне заједнице први нагази свог партнера водити главну реч у кући - каже Весна Драшковић.
Мираз
То је девојачка спрема, у традиционалном друштву била је имовина коју је девојка припремала од тренутка када уђе у пубертет. У сеоским срединама мираз су чинили пешкири, ћилими, посуде, одећа и накит. Уколико би дошло до развода, невеста би свој мираз враћала са собом у родитељску кућу.
Накоњче
Некада је био обичај да када сватови пристигну у младожењин дом, свекар дода невести мушко дете које она три пута окрене, подигне и пољуби, а потом и дарује. Веровало се да се тако обезбеђује плодност младе и наставак лозе по мушкој линији.
Кићење сватова
Девојачки сватови пошто нису ишли на венчање, већ су се састали у дому, нису украшавани рузмарином све до половине 20. века, а потом је почело кићење свих сватова. Данас се сватови ките на више начина и није нужно да буде рузмарином, али оно што је остао обичај јесте да се ономе ко кити за то даје новац.
