СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ: Откривено како је Интерпол променио правила да би Приштина могла да аплицира за чланство!
КИРИБАТИ, ВАНУАТУ И КОСОВО је прошле године повезивала једна ствар - чланство у ИНТЕРПОЛ-у.
Три земље су 2018.године аплицирале за чланство у Интерполу - Кирибати и Вануату су примљене, док је тзв. Косово, захваљујући дипломатији српске стране, одбијено.
НОВАЦ ОД ШВЕРЦА ДРОГЕ И МИГРАНАТА Приштина је на најподмуклији начин куповала гласове за Интерпол, а ове године је испланиран исти СЦЕНАРИО
Најпрљавији трик Приштине: Како је једна пауза могла да доведе до пријема лажне државе у Интерпол
ПРЉАВА ИГРА ПРИШТИНЕ У БОРБИ ЗА ИНТЕРПОЛ Не бирају средства да дођу до циља, а прошлогодишњу седницу обележио је невиђен СКАНДАЛ
Иако званичници из Приштине "на сва звона" тврде да су се готово све чланице Извршног комитета Интерпола заложиле за то да се њихов захтев за пријем у ову организацију разматра на предстојећој Генералној скупштини у Чилеу, у самом седишту светске полицијске организације кажу да ће се дневни ред знати тек у октобру.
У случају да такозваном Косову ипак пође за руком да постане чланица, можемо само замислити терор у виду оптужница против евентуалних Срба "повратника" својим домовима које би из Приштине покушали да пласирају преко Интерпола.
Случај "Агим Чеку"
Постоје и дифузне потернице које се могу издати са мање бирократије, које су још један популаран начин тражења хапшења преко Интерпола.
Такозвана дифузна потерница повлачи исте обавезе као и црвена с тим што је на држави која је расписује да накнадно достави све неопходне податке као што су фотографија бегунца или његови отисци прстију.
Примера ради, Интерпол је издао званично саопштење због критика са српске стране због неизручивања Агима Чекуа позивајући се на сопствени правилник.
Наиме, Интерпол је тврдио да српска страна никада није предала налог за "црвеном потерницом", и да је био на "дифузној потерници" коју је Србија проследила 2002. Интерполу.
Да Интерпол користи различите механизме и притиске како би онемогућио изручење терориста са Косова показало се касније у безброј примера, иако су били на Црвеној потерници које је Србија издала поштујући све процедуре.
Интерпол је међународна полицијска организација основана 1923. године, коју чини 194 држава чланица.
То није полиција у традиционалном смислу - њени агенти нису у стању да хапсе криминалце.
Уместо тога, то је више мрежа за размену информација, која пружа начин на који националне полицијске снаге могу ефикасно сарађивати и борити се против међународног криминала, од трговине људима и тероризма до прања новца и илегалног трговања уметнинама.
Организација са седиштем у Француској управља централизованим кривичним базама података које садрже записе отисака прстију, ДНК узорке и украдене документе: ризница толико драгоцена да ју је полиција консултовала 146 пута сваке секунде у 2017. години.
Друга главна функција Интерпола је издавање обавештења: упозорења чланици државе за нестале или тражене особе.
Најпознатије од њих је "Црвено обавештење" - обавештење да држава чланица жели да неко буде ухапшен.
Државе нису дужне да се придржавају ових обавештења, али их често третиратију као налог за нечије хапшење и изручење.
У циљу уклањања бројних постојећих дилема у вези са поступком чланства Интерпола и изричитим постављањем услова под којима држава може да поднесе захтев и постане чланица ове међународне организације, Интерпол је ангажовао "стручњаке" који су прилагодили терминологију како би земље које су под спонзорством Запада могле да аплицирају.
Тако на пример, уместо "држава" прилагодили су термин "земља", а за образложење се позвали на међународно право и дефиницију по којој је то сваки кандидат који има: територију, становништво, владу, и однос са другим земљама.
Још 2009. Уједињене Нације су покренуле иницијативу за глобалну сарадњу са Интерполом, тако што би се, уз сарадњу и заједничке снаге распоређене на територији одвојених нација раздвојених ратом, бавиле организованим криминалом.
Оно што су поносно називали "визионарским моделом" и "глобалном полицијском доктрином" која би омогућила Интерполу и Уједињеним нацијама да унапреде вештине полицијских мировних снага, великим делом дељењем сигурне комуникацијске мреже и информацијама о криминалним групама, укључујући ДНК записе, отиске прстију, фотографије и обавештења о бегунцима - су применили на Косову.
Наиме, УНМИК на Косову свакодневно олакшава интеракцију такозваних косовских власти са Интерполом и његовим државама чланицама.
Конкретно, такозване косовске власти могу да захтевају издавање међународних обавештења о тражењу људи за које верују да су ван Косова, а за које из Приштине траже да издржавају затворску казну или се појаве на суду у вези с кривичним гоњењем.
УНМИК је директна веза између Косова и Интерпола, који обрађује ове захтеве и пружа непризнатим косовским службама информативна обавештења.
Како се гласа у Интерполу? Дипломатска борба чека Србију: Које државе су против Приштине?
СРБИЈА У ЖЕСТОКОЈ ОФАНЗИВИ: Настављамо да лобирамо против чланства лажне државе Косово у Интерполу
ИНТЕРПОЛ КРИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ! Мутне радње у врху полицијске организације, ко "гура" лажну државу ка чланству?
Узимајући ове чињенице у обзир, "борба против криминала" као изговор Приштине за чланство у Интерполу се доводи у сумњу, јер су већ "на мала врата" индиректно тамо, користећи информације Интерпола преко УНМИК-а.
Ово су НАЈМОЋНИЈЕ ФОТОГРАФИЈЕ које су икада направљене, а иза сваке се крије ПОСЕБНА ПРИЧА (ВИДЕО)
