ПАКЛЕНИ ПЛАН Запада: Сместити МИГРАНТЕ у прихватне центре у Србији?
Идеја је да мигранти из Африке, Азије и са Блиског истока, наиђу на пружену руку, али не и на нову будућност у Централној Европи
Аустрија, са још неколико земаља ради на плану решавања мигрантског проблема, потврдио је канцелар ове државе Себастијан Курц, у изјави државној телевизији ОРФ. Како је објаснио, кључни потез у овој стратегији, која је, како оцењују поједини западни медији, најрадикалнија до сада, јесте оснивање центара за прихват миграната у Европи, али ван Европске уније.
Прочитајте и:
Последњих дана се у аустријским медијима помиње Албанија као земља која би могла да оснује такве центре. Упитан о томе, Курц је лаконски одговорио: "Видећемо". Осим Албаније, европске државе које нису у ЕУ, јесу земље Западног Балкана, укључујући Србију.
Идеја је, дакле, да мигранти из Африке, Азије и са Блиског истока, наиђу на пружену руку, али не и на нову будућност у Централној Европи.
Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић није желео да коментарише изјаве аустријског премијера о формирању центра за мигранте на ободу ЕУ, али је кратко рекао да не очекује било какво погоршање ситуације у нашој земљи.
Аустријски канцелар Курц, конзервативац у чијој је влади и екстремна десница, није прецизирао коме би били намењени ти центри, али његов дански колега Ларс Локе Расмусен, који је о целој причи проговорио пре неколико дана, наговестио је отварање "заједничких центара намењених мигрантима који немају услов да траже азил у ЕУ, или којима су одбијени захтеви за азил".
У СРБИЈИ БАР 3.000 ЉУДИ
У прихватним центрима у Србији тренутно је нешто више од 2.500 људи, док их у целој Србији има нешто више од 3.000, каже Владимир Цуцић. Радош Ђуровић, међутим, тврди да их ван центара има најмање 1.000 више него у систему.
Немачка канцеларка Ангела Меркел се, међутим, отворено супротставила различитим приступима мигрантској кризи и начинима за њено решавање. Немачки "Дојче веле" указује на поделу унутар ЕУ, али и Немачке по питању одговора на мигрантску "инвазију".
На страну Курца и данског колеге, ставио се и немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) сестринске странке демохришћана Меркелове.
Без обзира на то у којој земљи ће бити центар за мигранте који не добију азил у ЕУ, позиција наше земље неће се променити - она ће остати на мигрантској рути: јер, Балкан је од почетка био природна тампон зона, констатује Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
- Ово ће постати простор на ободу ЕУ, на којем ће се људи задржавати дуже време. Већ сада у Србији остају месецима. Свакодневно улазе из Бугарске и Македоније, а Хрватска, Мађарска, а од прошле недеље и Босна, враћају нам мигранте које затекну у својим земљама - каже Ђуровић.
Невољници су нам враћени из суседних земаља, а да нису у њих ушле преко наше територије.
- Србија треба да задржи хумани приступ, по коме је препознатљива, али мора сама да изгради своју политику управљања миграцијама, а не да будемо део политике неког другог из региона. Боље је да људе уведемо у систем, него да овде бораве илегално и друже се са кријумчарима. Они ће и даље, упркос оградама, стремити на запад, само ће се све теже пробијати и све дуже овде задржавати - каже Ђуровић.
