ЈЕДНА ТАЧКА ОПТУЖНИЦЕ ВЕЋ ПАЛА: Да ли ће генерал Младић изаћи као победник из овог срамног процеса?
Судија Њамбе је подсетила на пресуду претресног већа Хашког трибунала
Пред петочланим жалбеним већем Механизма за кривичне судове у Хагу почела је усмена расправа о жалбама на првостепену пресуду некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор.
Чије лице нећемо гледати у НОВОЈ ВЛАДИ СРБИЈЕ: Недимовић и Брнабић сигурни, а шта је са Антићем и Дачићем?
Успостављање институционалног партнерства: Вучић данас са немачким министром за привреду и енергетику
Сусрет начелника генералштабова Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације
Младић лично у судници присуствује расправи и носи заштитну маску на лицу, док је његов главни бранилац Бранк Лукић јуче ођавио своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко, јер се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цену, у време пандемије Covida 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента.
У судници међутим као део правног тима за одбрану Младића расправи присуствују бранилац Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот. Расправу је отворила председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе, подсећајући на ток жалбеног поступка и више одлагања који су уследили од марта, услед операције коју је Младић имао, његовог опоравка, затим пандемије Covida 19.
Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци поднели писане жалбе на ту пресуду.
Ослобођен је за геноцид по једној тачки оптужнице. Младић је уложио жалбу по девет основа, са под основима, којом тражи ослобађање од оптужби, или понављање суђења, а као алтернативу и умањење казне, навела је судија Њамбе.
Она је додала да је тужилаштво жалбом тражило да се Младић осуди и по једног тачки за геноцид по којој је ослобођен. На усменој расправи говориће се о детаљима из жалби и аргументима којима подржавају своје наводе. Први ће говорити браниалц Младића, адвокат Иветић а онда ће реч добити тужилаштво.
Раправа је планирана да се одржи и сутра, када је планирано да се суду обрати и Младић. Усмена расправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије Covida 19.
Младићеви адвокати су недавно поново тражили одлагање расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена. Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.
Судија Њамбе је подсетила на пресуду претресног већа Хашког трибунала, који је наследио Механизам ради окончања заосталих поступака.
У пресуди је закључило да је Младић поменуте злочине поцинио својим учешћем у четири удружена злоциначка подухвата. Претресно веће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочинацком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.
Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.
Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.
Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба. Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.
Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.
"ЂИЛАС ЈЕ КРЕАТОР ПОСРНУЋА ТЕЛЕКОМА" Милићевић: Тепић наставља рушилачку кампању против државе
ПОДРШКА ПРИЈАТЕЉУ: Српска Десница позива народ да стане у ОДБРАНУ ЛУКАШЕНКА
Вулин одговорио хрватским функционерима: "Нека ћуте и бар покушају да се суоче са истином о грађанском рату"
Скупштина Србије: До сада формирано седам одборничких група, 11 посланика за сада ван посланичких клубова
Премијерка Србије одговорила Мариники Тепић: Свако "детонирање" директно кошта грађане!
