Почело прилагођавање Закону о трансфузијској медицини: Давалаштво крви од сада строго контролисано
Нова правила
Закон о трансфузијској медицини, чија пуна примена почиње од 1. јануара 2019. године, док се ове године устројава, прилично централизује целу облат трансфузије и давалаштва, али надлежни тврде да не постоји бојазан да болнице у унутрашњости Србије остану без крви.
Прочитајте и:
Наиме, потпредседник Црвеног крста Србије др Милутин Михаиловић објашњава да нови закон дефинише два нивоа трансфузије. Први су овлашћене службе за трансфузију које ће се бавити узимањем и обрадом крви и то ће бити заводи у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, те Институт за трансфузију у Београду.
Други ниво су опште болнице које ће постати банке крви за лечење пацијената.
- Овлашћене службе за узимање и обраду крви добиће најсавременију опрему и ПСР систем за тестирање крви- једноставно реч је о опреми коју је могуће обезбедити за четири највећа центра, а не за 47 појединачних болничких служби за трансфузију које просечно имају 4.000 јединица крви, јер овде говоримо о обради и контроли 250.000 јединица колико Србија има – каже др Михаиловић.
Закон, како каже, предвиђа да до 1. октобра свака болница Министарству здравља и Институту за трансфузију у Београду достави своје годишње потребе у крвним дериватима, а на основу чега ће се правити план распореда .
ПСР тестирање ће се радити искључиво у Институту и то, како каже, обезбеђује да у сваки град стигне потребна количина најбезбедније могуће крви.
- Ово није измишљен модел, трансфузија на овај начин, сем развијеног света, функционише и у земљама окружења као што су Словенија, Хрватска, македонија, па чак и Република Српска. Апсолутно безбедне крви нема, а то сведочи и недавни „феномен прозора“ и пренос ХИВ-а путем трансфузије у Војводини. Овај модел, међутим, те ризике смањује на најмању могућу меру - објашњава саговорник.
Давалаштво крви, како додаје, такође ће од сада бити контролисано и могуће само у организованим акцијама у сарадњи са Црвеним крстом, по стриктно утврђенм календару. То у пракси значи да даваоци појединци више неће сами долазити у болнице, нити ће бити акција прикупљања крви у фирмама и установама, већ ће овлашћене службе из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, свака на својој регионалној територији, спроводити те кампање претходно обавештавајући даваоце када се и где акција одржава.
- Свуда у свету давалаштво функционише на основу планског прикупљања. Код нас, у Војводини на пример, имамо вишак, а на југу Србије мањак давалаца. На овај начин формирамо групу сигурних давалаца. Централизује се само пријем, али не и дистрибуција крви до свих болница у Србији – закључује потпредседник Црвеног крста.