Подела Косова: Последњи адут Србије, највећи страх Албанаца и фактор преокрета у политици велесила

Решење питања Косова чини се ближим него икада пре, а лидери великих сила, први пут после толико деценија, изразили су спремност да подрже Србију у напорима да се пронађе компромисно решење, које је председник Вучић можда најбоље описао у реченицом "Нећемо славити, али неће ни Албанци".

Компромис о коме се толико прича, заправо је подела Косова. Разграничење са Албанцима, Србији би обезбедило мир и стабилност, очување југа, али и централног дела земља, девастираног одсељавањем становништва и ниским природним прираштајем.

Подела би подразумевала да север Косова иде Србији, односно четири општине, Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и Северна Косовска Митровица. Енклаве јужно од Ибра добиле би извесну аутономију, али и буџет којим ће располагати и организовати живот у заједници. Српске светиње Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и Богородица Љевишка требало би да добију самоуправни положај по атоском моделу за православне манастире у грчкој држави.

Не постоје званични подаци о броју Срба на Косову, а незванично,  на северу живи три четвртине Срба на Косову док се једна четвртина налази у енклавама, јужно од Ибра.

Према плану поделе којим се спекулише, Албанци ће добити део општине Прешево и то узак појас уз административну линију. Већи део Прешева, Бујановац и Медвеђа остају у Србији.

Језеро Газиводе и рудник Трепча представљају огромна енергетска и рудна богатства, па је председник Вучић најавио и покретање теме имовине током преговора, не само имовине грађана, већ и државне имовине на Косову, а нарочито имовине СПЦ која представља непроцењиво благо светске културне баштине.

ТРУЈУ МЕ, СПАСИТЕ МЕ! Дан пре смрти, Милошевић послао писмо Лаврову

Тзв. Влада Косова је формирала техничку радну групу за процену све имовине у власништву друштвеног предузећа "Трепча". Процена стварне вредности Трепче никада није урађена, а једина студија о свим природним ресурсима Косова из 1992. године процењује да материјални потенцијал Трепче може да буде 85 милијарди америчких долара. Скоро три деценије касније, процењује се да вредност Трепче иде и до 100 милијарди евра. Ово је довољан разлог зашто Албанци толико желе да преузму контролу над овим рудником и упишу своје непризнате, лажне институције из Приштине као власнике.

Газиводе приходују десетине милиона евра годишње само од воде, а да не говоримо о радним местима за Србе. Део овог хидросистема је и канал Ибар-Лепенац, који је практично витални водни ресурс за територију КиМ, почев од снабдевања водом, преко наводњавања до расхлађивања Термоелектране “Обилић”.

Преграђивањем Ибра код места Газиводе седамдесетих година прошлог века у некадашњој СФРЈ настало је језеро са око 380 милиона кубних метара воде која "покрива" површину од око 12 квадратних километара. Највећа дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), док је ширина од једног до неколико километара. Насипна брана висока је 107 метара, у основи широка 460 метара и дуга 406 метара. Изнад језера се простиру планине Мокра Гора у чијем се подножју налази и Манастир Црна Река и Рогозна. Омиљено је стециште туриста и риболоваца.

Председник Србије Александар Вучић, у свом обраћању нацији, изјавио је да лаких решења неће бити, али да је по доласку на власт преузео одговорност за решавање питања јужне српске покрајине, сматрајући да је оно од кључне важности за нашу будућност.

- Потребан нам је дуготрајан мир између Срба и Албанаца. Тражимо решење које ће нам донети сигурност, мир и стабилност. Тада можемо да се посветимо економском напретку наше земље. Тако бисмо побољшали долазак страних инвестиција, а имиџ земље би био поправљен. Демографска слика Србије је таква, да ћемо уколико не решимо питање Косова, имати милион становника мање до 2050. године - каже председник Вучић.

Ројтерс о Вучићевој изјави: Српски председник је спреман за компромис и окончање сукоба

Председник је истакао да је позиција Србије поправљена, да је наша држава сада поштована и да се наш глас чује.

- Успели смо да дођемо до покушаја приче о компромисном решењу. Далеко смо од решења, али смо на путу ка причи о њему. Кренула је салва напада и схватио сам да мали број жели компромисно решење, да смо подељени на оне који су за целовитост независне државе Косово јер воле да смо губитници који кукају над својом судбином и да се жалимо наредних сто и 200 година, и на оне који нису за разговор и мисле да ће доћи боља времена када ћемо моћи да истерамо милион и по Албанаца преко Проклетија. Не иде то тако и то знају рационални људи – рекао је Вучић.

Он је отворено истакао да се залаже за разграничење са Албанцима.

- Ја се залажем за разграничење, јер то обезбеђује трајан мир - рекао је председник Вучић.

Да прича о компромису, односно подели, представља озбиљну шансу за Србију, сведоче и промене на спољно-политичком плану. Напоре Србије да се постигне компромис подржали су лидер водећих земаља света које ће имати главну реч у постизању договора.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да ће подржати Србију у захтевима за компромисно решење. Путин је нагласио да је свако решење о којем се договоре Срби и Албанци, прихватљиво за Русију. Наравно, иза ове изјаве, крије се недвосмислена подршка Србији јер је прва пружила руку помирења Албанцима и пристала на тражење решење које неће бити лако за њене грађане.

Најновије изјаве из САД сведоче да се и став Амерканаца, на неки начин променио. Долазак Доналда Трампа на власт и преузимање стварних полуга моћи доста је отежано отпором тзв. дубоке државе, ненаклоњене било каквим променама спољне политике Вашингтона. Међутим, како Трамп све више преузима власт, помаци у америчкој политици су све видљивији.

Званичници САД сада позивају на проналажење компромисног решење за Косово. Подсетимо, само до пре неколико месеци, тврд став Вашингтона био је да је питање независности Косова за њих решено. Ово је јасно приметио министар спољних послова Србије Ивица Дачић, јасно дајући до знања нашој јавности да се полтика САД према Србији постепено мења.

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је током недавног сусрета са председником Србије Александром Вучичем, да Француска подржава компромисно решење и дао недвосмислен сигнал да и ова европска велесила мења свој политички курс према Балкану.

Званичан став Велике Британије и Немачке није сасвим познат. У јавности се појавило неколико опречних информација. Званични Лондон се није оглашавао, а њихова амбасада у Приштини истакла је да мењање граница може бити дестабилизирајуће.

- Сматрамо да позиви о корекцији националних граница могу бити дестабилизирајући - наводи се у одговору и додаје да ће Велика Британија наставити да подржава дијалог који се води уз посредовање ЕУ, с циљем свеобухватног и одрживог решења у корист обе земље.

Званичници Немачке су у неколико наврата изјављивали да би подела Косова могла да доведе до стварања потенцијалних дестабилизирајућих ефеката у региону и шире, због чега је та држава категорички против поделе. То је недавно изјавио немачки амбасадор на Косову Кристијан Хелдт.

И немачки државни министар за Европу Михаел Рот је претходно за косовске медије изјавио да немачка влада сматра да Косово и Србија треба да дођу до једног споразума уз учешће ЕУ, али је додао да је Немачка категорично против померања граница између Косова и Србије, јер је тако нешто ризично.

- Државни министар Михаел Рот, као и амбасадор Хелдт у различитим интервјуима су јасно изразили званичан став о дијалогу о нормализацији односа. Овим је познат став Федералне владе Немачке - наводи се у одговору Немачке амбасаде.

Међутим, званични Лондон се још увек није огласио, а тешко је поверовати да британска политика неће пратити "Великог брата" са друге стране Атлантика, а посебно сада, када се став САД приметно мења.

На другој страни, немачки став о дијалогу о нормализацији односа не значи да неће бити поделе, а још мање подразумева било какво признање.

У српским медијима се већ дуго спекулише да немачка канцеларка Ангела Меркел ускоро излази са својим планом за Косово, тзв. „ЗСО плус“ план. Према овом моделу, Београд и Приштина потписали би споразум који подразумева формирање ЗСО уз могућност референдума о припајању Србији који би се одржао на северу Косова за двадесет година. Признања независности, наравно, не би било, а Приштини би се дозволио улазак у међународне институције.

Немачка као кључна земља ЕУ свакако је веома заинтересована да се обезбеди трајан мир и стабилност на овим просторима, а канцеларка Ангела Меркел непрестано истиче да Србија има европску перспективу. Овоме треба додати и лични, врло коректни, однос председника Србије Александра Вучића и Меркелове који свакако игра улогу у стварању нових савезништава за Србију, а која су нам преко потребна, не само у решавању питања Косова, него и у перспективи која подразумева придруживање у пуноправно чланство у ЕУ.

Шеф дипломатије Ивица Дачић сматра да су главна препрека максималистички циљеви Приштине.

- Они не желе компромис већ да ми признамо независност, али и да добију још нешто, како они зову, "источно Косово" које обухвата Прешево и Бујановац - рекао је Дачић истичући да је то покушај стварања "велике Албаније".

Тзв. власти у Приштини одбацују сваку могућност поделе, уплашени за своје позиције, не само на политичкој сцени, већ и на слободи, будући да их чекају судови за ратне злочине над Србима. Управо зато, Тачију и Харадинају, не одговара било какво решење. Поред тога, албанске националистичке претензије, неће престати, све док их не смире господари са Запада, а ти исти их сада полако напуштају и схватају да без Србије неће бити решења проблема Косова, а у том случају, Срби морају нешто добити.

Да ли ће Београд успети да испреговара поделу, остаје да се види, а непријатеље овог решења имамо у самој Србији. Делује да Србија, од губитника, сада има могућност да преокрене ситуацију у своју корист и извуче највише што може за своје грађане на Косову. Поред тога, пред нама је историјска прилика за помирење са Албанцима, а обезбеђивање трајног мира, доноси даљи развој, инвестиције и преко потребно нам решење економских проблема, кључних за будућност генерација које долазе.