ПОЉОПРИВРЕДА БЕЛЕЖИ ИСТОРИЈСКЕ РЕЗУЛТАТЕ! Никад већи подстицаји и помоћ државе српским домаћинима!

За пољопривреднике у Србији долазе бољи дани. Влада Србије и надлежно министарство улажу озбиљне напоре да овај сектор оживи и да произвођаче максимално помогну не само новчаним подстицајима, већ и да им помогну у пласману њихових производа.

Колико ова власт под вођством председника Александра Вучића брине о српској пољопривреди најбоље говори чињеница да је су буџетска средства за ту грану привреде три пута већа него што су била 2012. године и износе скоро 115 милијарди динара. 

Повећање буџета између осталог подразумева:

– Повећање субвенција по хектару обрадиве земље са 9.000 на 18.000 динара, тако да ће по овој мери пољопривредницима укупно бити исплаћено 30 милијарди динара.

– Давање по грлу приплодне млечне краве са 25.000 на 40.000 динара. За ову меру ће у 2023. години бити укупно исплаћено 14,3 милијарде динара.

– Давање по грлу за квалитетне приплодне крмаче са 15.000 на 18.000 динара.

– Повећање премије за млеко са 15 на 19 динара по литру у другом, трећем и четвртом кварталу. Укупан износ за премије за млеко у овој години биће 15 милијарди динара.Од ове године смо укинули и доњу и горњу границу и када је реч о броју грла и количини испорученог млека – апсолутно за сваки литар млека ћемо исплатити премију.

На захтев произвођача, Министарство је по први пут у подстицаје уврстило и субвенције за узгајање ружа.

Ове године биће умањене накнаде за одводњавање за 50%, а од 2024. у потпуности ће бити укинуте.

Међу додатним мерама подршке пољопривредницима обезбеђена је и рефакција, односно поврат за акцизе за гориво у износу од 50 динара по литру који ће важити од 2024. године.

Све бољи резултати у пољопривреди

Колико је политика власти успешна потврђују и све бољи резултати у свим пољопривредним секторима. Тако воћарство у нашој земљи бележи изузетне резултате и историјски ниво производње. То потврђују и бројни стручњаци, како страни тако и домаћи. 

У 2021. години Србија је имала око 600.000 тона воћа, а сада је то већ дошло на 1,4 до 1,5 милиона тона, рекао је пре неколико дана професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић на стручном скупу посвећеном воћарству на пољопривредном сајму у Новом Саду.

- Напредак у повећаној производњи за кратко време постигнут је захваљујући знању и увођењем нових технологија које су прилагођене климатским променема. Србија има доста воћњака, посебно у Војводини и централној Србији, с постављеном противградном заштитом - казао је Кесеровић и навео како саветује да се противградна заштита не подиже само на плантажама јабука, крушака и трешања, већ и у воћњацима где су шљиве и марелице.

Никад већи извоз

Повећана производња са собом вуче и добре резултате у трговини и извозу пољопривредних производа. Важна ствар је што се након шока изазваног ратом у Украјини прилике стабилизују и отварају нека нова тржишта. 

Србија је потписала Споразум о слободној трговини са најмногољуднијом земљом на свету - Народном Републиком Кином, што је дало замајац расту извоза. Споразум се доминантно односи на пољопривредне производе.

Према информацијама из Министарства пољопривреде, даном ступања на снагу Споразума о слободној трговини, Србија ће добити бесцарински приступ кинеском тржишту за свеже јабуке, брескве, шљиве, вишње, лубенице, суво грожђе, семенску раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, киселе краставце и корнишоне.

Без царине ће се извозити и кукуруз шећерац, смрзнуто свињско месо, свињска маст, пастрмка и шаран, прерађевине и конзервирани производи од меса, кобасичарски производи, конзервирано поврће, џемови, минерална и природна вода, пиво, свеже и сушено биље за индустријску сврху, говеђа кожа, а сви ови производи чине 60 одсто укупне размене са Кином.

Тај и бројни други споразуми, заједно са повећаним улагањима у пољопривреду довели су до резултата у извозу који су на историјском нивоу:

Србија има највише кошница пчела по глави становника

Како је саопштило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на отварању 23. Међународног стручног семинара пчеларских удружења у Алексинцу који је организовала Регионална асоцијација пчеларских организација југоисточне Србије, Танасковић је оценила да је пчеларство последњих година доживело снажан развој, да је мед постао значајан извозни производ Србије и најавила да ће држава и у будућности наставити са подстицајима за пчеларе.

Министарка је том приликом додала и да је Србија са највише кошница по глави становника у свету. 

Изузетни резултати бележе се и у области сточарства и производње житарица:

У проиводњи житарица традиционално доминира регион наше северне покрајине - Војводине. Од култура највише су заступљене кукуруз и сунцокрет. И поред варијабилне цене производња житарица услед напретка у технологијама производње постаје све уноснији посао. 

"Најдомаћин 2023"

Поред свега министарство пољопривреде и министарка Јелена Танасковић покренули су многе иноветивне акције у циљу промоције и унапређења пољопривреде и живота на селу. Једна од њих која завредила велику пажњу јавности је такмичење за најбољег домаћина србије названо "Најдомаћин 2023".

У склопу ње је покренут караван пољопривреде кроз Србију где су званичници министарства и стручни жири обишли домаћине широм наше земље. За награду се пријавило преко 400 домаћинстава, а награда је отишла у мало село уз бугарску границу код Димитровграда за младог пољопривредника - Милоша Цветкова.