Преломни дан битке за Купрес: Хрвати са 5.000 војника с леђа напали јединице Српске на висоравни
Исцрпљујућа битка и сећање на велику борбу
Уторак. Ујутро магла, дан лијеп.
Четрнаести дан муслиманске офанзиве из Бугојна на Купрес и исцрпљујућих битака са вишеструко надмоћнијим непријатељем.
Муслимани су наставили са жестоким пјешадијско-артиљеријским нападима на свим правцима, чији је интензитет кулминирао око подне. Детонације из тенкова, топова, хаубица, минобацача, противавионских топова и митраљеза....стопиле се у један непрекидни ехо, који се ваља огромним пространством Купрешке висоравни и разбија о околне планине.
Напад ХВО на Купрешку висораван, који је био планиран за четири сата и 30 минута поново је одложен. До одлагања је дошло зато што поједине јединице ХВО нису изашле на задати положај и што се мјештани Хрвати, који су као водичи требали да показују пут борцима, нису појавили у договорено вријеме.
12.00 „Пантери“ из Бијељине су напали муслимане на јужним падинама Демировца, према Купрешким вратима. Жестока битка, али без значајнијег помјерања линије.
12.45 Посада минобацача Борбене групе „Плазеница“, коју чине професори математике Момчило Марић и Душан Каран, поново је прецизном ватром растјерала муслиманске војнике са врха Демировца (1765 м), али борци из Прве бањалучке противоклопне бригаде опет нису искористили прилику да уђу у ров на самом врху планине.
Око 13 часова почео је жесток артиљеријски напад из правца Томиславграда на положаје ВРС на јужном и југоисточном дијелу купрешког ратишта.
Хрвати су прекршили скоро двогодишње примирје са Србима и с леђа напали 7. купрешку моторизовану бригаду и друге јединице ВРС на Купрешкој висоравни.
Са очигледном намјером да спрже све испред себе и тако своју пјешадију поштеде јачих окршаја и губитака, за само неколико часова Хрвати су на положаје ВРС у Маловану, Равном и Рилићу, али и по цивилним циљевима у овим селима и граду Купресу, испалили на хиљаде граната, углавном из вишецјевних бацача ракета.
Од Малована и Рилића почели су да се дижу први стубови дима из погођених и запаљених објеката.
Из правца Звирњаче и Паклина услиједио је тенковско-пјешадијски напад на Равно. Преко Јаворног врха снаге ХВО, чију окосницу чине Прва и Друга гардијска бригада, кренуле су у напад кроз Занаглинску шуму, с циљем да пресјеку пут Равно – Купрес, заузму Рилић, а потом разбију малобројне снаге ВРС у Равном.
Хрвати су у напад кренули са три гардијске бригаде, десетак бојни, пуковнија и других јединица, чије је бројно стање било дупло веће од бројног стања свих јединица које је ВРС имала на Купрешкој висоравни.
Муслимани врше смјену на Малом Стожеру, извлаче 305. а на положај уводе 307. бригаду.
Док српска команда у резерви нема ни један вод, непријатељ има тај луксуз да из борбе на одмор може да извлачи читаве бригаде. Посљедица чињенице да командант 2. крајишког корпуса генерал Грујо Борић на Купрешкој висоравни има око 3.000, а командант 7. муслиманског корпуса тзв. Армије БиХ генерал Мехмед Алагић је на фронт према Купресу бацио између 12 и 14 хиљада војника.
У 14 часова муслимани су наставили са напредовањем према Бућовачи и Вуковску. Та два села, из правца Раме и Прозора, преко Пуцарића кошара (између Радуше и Равашнице), напали су и Хрвати.
Из Заповједи за напад Главног стожера ХВО види се да су Хрвати добро знали распоред, бројно стање и ватрену моћ 7. бригаде ВРС: „На територији општине Купрес борбена дејства изводи 7. моторизована бригада која располаже са 4 топа 130 mm, 6 хаубица 122 mm, 6 хаубица 105 mm, оклопним батаљоном са 20 тенкова, од чега су 3 тенка М 84. На простору планине Виторог налази се ракетна база са ракетама земља-земља, радарским системом и системом за ометање.
Укупна јачина снага на простору Купреса у овом тренутку је око 2.000 војника. У питању су снаге великог борбеног искуства, свјесне стратешког значаја Купреса и имају за циљ задржати га по сваку цијену.
Ангажирањем српских снага на правцу напредовања наших постројби увелико би се нарушила борбена моћ ВРС у сјеверном дијелу купрешке опћине и тиме би Армија стекла реалне увјете за освајање града Купреса и остваривање њихових стратешких циљева.
Наше снаге (оперативна група Цинцар): 1. гардијска моторизована бригада, 2. бојна 2. гардијске моторизоване бригаде, 60. бојна „Лудвиг Павловић“, 22. диверзантски одред, 1. сатнија 3. гардијске моторизоване бригаде, 2. батаљон војне полиције, инжињеријски вод 42. домобранске пуковније, 55. домобранска пуковнија, 79. домобранска пуковнија, 80. домобранска пуковнија, 142. домобранска пуковнија, инжењеријска сатнија, 4. бојна војне полиције....имају задаћу извршити напад и овладати ширим подручјем Купрешке висоравни и ослободити град Купрес.“
Практично, 7. бригада и придодате јединице су се нашле у сендвичу. С једне стране четвороструко надмоћнији муслимани, с друге стране двоструко надмоћнији Хрвати.
Из наређења се види да је команда ХВО за главни правац напада изабрала правац Паклине – Занаглинска шума – Брда, док су споредни правци били Стража – Равашница – Лалића бриг и Осјен главица – Володер – Ивазови врхови.
Браниоци Равног, којих је када је напад почео било 116, су се око 16 часова, уз активан отпор, повукли у правцу Рилића и Купреса.
Из ратног дневника 1. гардијске бригаде ХВО може се закључити да је Горњи и Доњи Мушић, Равањска врата и дио Занаглинске шуме заузела та јединица.
За само неколико сати, Хрвати су под своју контролу ставили све југоисточне висове на обронцима Купрешког поља.
У њихове руке пало је десетак војника и цивила, мјештана Равног. У Занаглини је погођен један српски тенк.
Цијели дан хрватска артиљерија туче и висове изнад Вуковска, према Бугојну. Једино објашњење је да Хрвати на тај покушавају да спријече напредовање својих савезника муслимана и њихов улазак у село.
У рејону Доњег Малована није било помјерања линија фронта. Након што су дочекани снажном ватром, Хрвати су се зауставили на Стржању.
Да би спријечила пад Рилића, команда 7. бригаде на тај правац убацује чету од 95 војника, која је тог дана стигла из Грахова и чету од 45 војника из Кључа. Те двије чете и војска која се повукла из Равног тек пред зору запосједају линију Јелов Гај – Занаглина – Козја Глава.
Због новонастале ситуације наређено је да кључко - вуковски батаљон, који се нашао у клину између Хрвата и муслимана, под окриљем ноћи напусти Вуковско и повуче се на скраћену линију одбране Кукавичка врата – Блатни Под - Козја глава. У три сата иза поноћи, 2. новембра, командант батаљона је обавијестио команду бригаде да је извршио задатак.
Након јучерашњег формирања ТГ 1 на мрачајском правцу, муслиманска команда је данас на десном крилу формирала и ТГ 2, у коју су ушле 305. и Гардијска бригада, са задатком да наставе нападна дејства на Демировац, Криж, Семешницу и Јаворак.
На Привији и Малим Вратима није било већих пјешадијских борби. Разлог је вјероватно синоћ постигнути хрватско-муслимански договор о подјели Купрешке висоравни, по којем муслиманске јединице морају да се зауставе на линији Демировац - Мала Врата – Мала Плазеница.
УНПРОФОР је саопштио да је у току дана на купрешком ратишту регистровано око 3.600 детонација из артиљерије великог калибра. Деведесет одсто тог челичног товара испаљено је на српске положаје.
Поподне је у Шипово дошао предсједник РС Караџић, на састанак са политичким руководством Купреса, Јајца, Језера, Шипова, Доњег Вакуфа и Мркоњић Града. Састанку присуствује Младићев замјеник генерал Гверо, са још неколико генерала и високих официра ВРС.
Непосредно прије састанка стигла је вијест да су Хрвати напали Купрес.
Караџић се прво обратио предсједнику општине Купрес Митру Марићу:
-Марићу, можеш ли да успоставиш контакт са Хрватима? Имаш ли телефонску везу са њима?
-Контакт са њима могу да успоставим само преко „вруће линије“, кад ми то војска дозволи.
-Иди, позови их и реци им да прекину са нападом. Нисмо се тако договорили. Пренеси им, ако одмах не прекину са нападом, да ћемо им Дувно и Ливно сравнити са земљом. Чекаћу те да ми пренесеш њихов одговор.
Присутнима је уши „запарала“ реченица: „Нисмо се тако договорили“. Значи, нешто је договорено.
Марић одлази у Купрес. У команди 7. бригаде га обавјештавају да је „врућа линија“ са Хрватима у прекиду и да Хрвати јаким снагама напредују на цијелом фронту.
Враћа се у Шипово, да о свему обавијести Караџића. Генерал Гверо га обавијештава да је Караџић отишао у Бањалуку, на засједање Светог синода СПЦ.
Данашњи биланс губитака ВРС: најмање један погинули, 11 рањених и непознат број заробљених и несталих бораца 7. бригаде.
У борбеном извјештају команде у Купресу упућеном команди 2. крајишког корпуса у Дрвар констатује се да су јединице које су упућене у помоћ 7. бригади разочарале, зато што избјегавају борбу.
У анализи акције коју је радила Сигурносно-информативна служба Министарства одбране Републике Хрватске (СИС) се констатује да је данашњи почетак напада ХВО на Купрешку висораван каснио и зато што су се војници на лијевом боку (Доњи Малован) „одбили укључити у борбена дејства према непријатељским линијама“, што је оцјењено као „опструкција у извршавању задатака“. Наведен је примјер 22. диверзантског одреда, под командом генерала Ивана Андабака. Од планираних 200 на полазном положају се појавило само 50 припадника те јединице, а „примјећено је и често одсуство заповједника Главног стожера“ (Тихомира Блашкића) из штаба који је водио операцију.