Пресрећна сам што сам у 60. години постала мајка, али није лако - Исповест најстарије породиље у Србији
Живот се из корена мења
Пресрећна сам што сам летос, после пете вантелесне оплодње, у 60. години постала мајка. Доласком на свет моје ћерке Алине остварила ми се највећа жеља, а мој живот из корена се променио. Сада живим и борим се за моју малу лепотицу. Али није нам лако. Подстанари смо, примања никаквих немамо, а сву уштеђевину потрошила сам борећи се годинама да останем трудна. Још враћам кредит банци.
Чим је изашла из болнице почели су проблеми: Породила се у 59. години, па сазнала болну истину
Овако, четири месеца после порођаја, прича храбра и невероватно упорна Атифа Љајић (60), која са малом Алином и супругом Шерифом Нокићем (69) живи у изнајмљеном кућерку у Улици Шабана Коча у Новом Пазару.
- Хвала богу, Алина лепо напредује, стално се смеје, а ја се све боље сналазим у улози мајке. Од Шерифа нема много вајде. Болестан је и само понекад наврати. Све морам сама и све некако пребродим, али када треба да платимо кирију и струју, настају велики проблеми - жали се ова Новопазарка, о којој су писали многи медији у Србији и региону, чак и у Турској и Америци, јер је својим примером и упорношћу дала наду многим женама и породицама у борби за потомство.
Кирија је 120 евра, струја још 30, храна...
- Да сам дочекала пензију, било би лакше, овако, наш живот је свакодневна борба за голо преживљавање. Трудим се да Алини ништа не фали и да она наше невоље не осети, али се и бојим како ћу даље - додаје Атифа и наглашава да њени проблеми никако не би требали да обесхрабре друге жене које вантелесном оплодњом покушавају да се остваре као мајке.
После повратка из Београда, где је одржавала трудноћу и породила се, пуно људи ју је звало и давало подршку. Многи су помоги и новчано, неки су давали пелене, одећу, средства за хигијену..
Добили смо и два кревеца за Алину. Вратили смо део дугова и таман када смо мало стали на ноге, добили смо отказ из стана, па смо морали на брзину да тражимо нови смештај. Неки нису хтели да нас приме, јер су се бојали да нећемо моћи да им платимо кирију, неки су се правдали да не издају станове породицама са малом децом. Наша мала уштеђевина брзо се истопила - истиче Атифа и нада се да ће јој добри људи помоћи да има сигуран кров над главом, да Алинина соба целе зиме буде топла, а у купатилу буде довољно топле воде. - Само да издржимо до пролећа, када се надам пензији. Неће ни то бити неки велики приход, али значиће нам, биће нека сигурност.
