Само за Србе доживотна робија

Првостепена пресуда Хашког трибунала која је изречена Ратку Младићу и којом га суђују на доживотну казну затвора је најстрожа казна коју овај суд може да изрекне. Ово је чак шести пут да Трибунал изриче ову казну, наравно Србима.

Доживотну казну затвора добили су поред Младића, Љубиша Беара, Станислав Галић, Милан Лукић, Вујадин Поповић и Здравко Толимир.

Једина мања казна од ове је казна од 40 година, а изречена је тројици Срба, Горану Јелисићу, Миломиру Стакићу и Радовану Караџићу.
Суштинске разлике за осуђеног који је већ у поодмаклим годинама нема. Најизвеснији исход за Србе осуђене и на 40 година и на доживотну робију је заправо затвор у коме ће провести остатак живота.

Адвокат Тома Фила објашњава за портал SrbijaDanas.com разлику између казне од 40 година и доживотног затвора.

- Доживотна казна у западном свету, не значи доживотну. Таква казна оставља могућност помиловања после 20 до 25 година и тада осуђенике, обично, пуштају на слободу - каже Фила.

Међутим, наш саговорник каже да Трибунал инсистира на дословној примени казни, без могућности помиловања које је национално право западних земаља и уобичајено је да се примењује код доживотних осуђеника.

Када се ствари поставе овако, делује да је казна од 40 година заправо тежа варијанта од  доживотне.

Фила, ипак, каже да се и код казни од 40 година примењује право на помиловање након одслужених три четвртине казне, дакле након 25 до 30 година.

- Тежа варијанта је свакако доживотна робија. То је најтежа казна која може да се изрекне - нагласио је Фила.

Казна од 40 година свакако је "блажа", јер гледано по правним последицама, доживотна казна представља врхунац који један суд може да одреди и представља заправо санкцију за најтежа кривична дела и злочине.

Више о Србима осуђеним у Хагу и двоструким стандардима Трибунала који је ослобађао све злочинце над српским народом можете прочитати ОВДЕ.