ПРЕВЕНЦИЈОМ до здравља: Елиминација богиња колективним имунитетом

Од почетка појаве малих богиња у октобру, закључно са јучерашњим даном, Институт за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" бележи 1.255 случајева. Имунолог Дечје клинике у Тиршовој Срђа Јанковић каже за РТС да је најсигурнија заштита елиминисати болест, као и да је за то потребан колективни имунитет и висок проценат вакцинисаних.

Срђа Јанковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да трагично и када се деси један смртни случај, јер су мале богиње болест која је била елиминисана.

- Ми обично говоримо да је ризик оваквих трагичних исхода приближно једнак 1.000, али људи нису статистика и варијације постоје и не можемо ми то никада да кажемо са сигурношћу нити треба тиме да се бавимо. Трагично је и када се деси један смртни случај, саучешће породицама свих жртава, а најстрашније је што то уопште није болест која је морала да буде, она је била елиминисана и остала би елиминисана да није нажалост, као што сада већ сви знамо, дошло до губитка поверења у један важан аспект научне медицине – у вакцинацију - навео је Јанковић.

Указао је да постоји могућност да нису сви случајеви малих богиња примећени и регистровани.

- Неко има атипичну клиничку слику, благу форму, па није отишао код лекара, ово су потврђени случајеви клинички или лабораторијски. Тако да је увек могуће да је број оболелих нешто већи, међутим не може бити много већи, јер ипак надзор функционише - додао је Јанковић.

Говорећи о жртвама малих богиња у Србији, Јанковић каже да се претпоставља да би исход био другачији да су били вакцинисани.

- На основу свега што знамо морамо да претпоставимо да би било другачије, али такође морам да кажем да и вакцинисани некада могу да оболе, вакцина пружа заштиту у високом степену, али не апсолутну - истакао је Јанковић.

Нагласио је да је најважнији развој колективног имунитета, јер се тиме штите и особе које не могу бити вакцинисане.

- Најсигурнија заштита је елиминисати болест, а за то је потребан колективни имунитет, односно висок проценат вакцинисаних или заштићених особа, било да су прележале или су вакцинисане. У некој заједници када то имамо онда чак и оне особе које нису смеле да се вакцинишу, због контраиндикација или су се вакцинисале па имуниски систем није одговорио на вакцину довољно, бивају заштићене тиме што вирус до њих не може да дође - објаснио је Јанковић.

Сматра да је важно говорити о малим богињама, јер је из овога потребно да се извуче поука будући да мале богиње нису једина болест коју вакцина спречава.

Навео је да у болници у Тиршовој нема тежих компликација које су настале код пацијената оболелих од малих богиња.

- Тешких нема, имали смо одређени број деце и он се мења из дана у дан, али није овде у жижи сам број, јер свако дете желимо да заштитимо. Имали смо одређен број деце који је лечен у Тиршовој па смо онда схватили да имају мале богиње, били су у инкубацији када су примљени због нечег другог - рекао је Јанковић.

Додао је да су избегли ширење малих богиња унутар те установе.

ЛЕКАРИ ОГОРЧЕНИ: Међу 4.000 лекара на специјализацији нема ни једног из Велике Плане!

- За сада смо срећом успели да избегнемо, делимично захваљујући ригорозним мерама, а делимично захваљујући можда и срећи, ширење унутар саме болнице, али наравно то није увек могуће спречити и ми не кажемо не у ком случају бити сигурни да ће и најригорозније мере то успети да спрече ако епидемија настави да се захуктава" - нагласио је Јанковић.

Објаснио је да је циљ да се сва деца која могу да се лече негде другде, а имају мале богиње, лече у установама где не долазе у контакт са пацијентима који болују од других, озбиљнијих болести и које треба одвојити од извора заразе.

На питање која је заштита поред вакцине, Јанковић каже да маска и често прање руку могу бити корисни.

- Маска може да помогне донекле при контакту са особом која има мале богиње, међутим прање руку је необично важно без обзира што је то капљична инфекција, отприлике у половини случајева вирус се пренесе преко предмета и руку, пошто капљице падају свуда, тако да хигијена јесте важна и избегавање контаката, ако је неко осетљив и није заштићен - рекао је Јанковић.

Трагедија у Нишу: Породиља умрла од малих богиња, а ево у каквом је стању њена беба

Указао је да је све већи број деце обухваћен вакцином, као и да то сведочи о повратку поверења у вакцинацију, као и да ублажава епидемију.

- Епидемија се вероватно, готово сигурно, неће ширити на школске колективе, пошто је тамо висок колективни имунитет, јер су то генерације које су у високом степену вакцинисане. Предшколски колективи су још изложени, тамо има још доста деце која нису вакцинисана, па ја још једном апелујем на родитеље деце која нису вакцинисана, а немају медицинске разлоге за то, да се деца вакцинишу и тиме заштите себе и друге - додао је Јанковић.

Када је реч о најавама да се вакцинишу медицински радници, Јанковић каже да подржава ту идеју.

- То је свакако на месту и очекујем такву одлуку - закључио је Јанковић.