Присталице опозиције уринирају на Градску кућу (ВИДЕО)

-Два младића која врше нужду на зграду Градске куће. Можда је набоље да не показујемо тај непристојни моменат - рекао је новинар телевизије Н1.

Присталице опозиције претходно су бацале каменице и цигле, као и црвену фарбу на Градску кућу!

Градска кућа је, поред Католичке цркве, најмонументалнија грађевина у Новом Саду с краја XIX века.

Она је подигнута 1895. године, на Тргу Слободе, у самом срцу „Српске Атине“, а и дан данас важи за једну од најлепших грађевина у Новом Саду. Ипак град постоји много дуже од једног века, те је Нови Сад и много раније морао да има зграду “Магистрат”, како се онда називала градска управа.

У Фебруару 1748. године Петроварадински Шанац је откупљеном привилегијом постао “слободан краљевски град”, добио своју самоуправу и име Нови Сад. Убрзо се организовала и прва управа града и требало је наћи одговарајућу кућу са потребним просторијама за чиновничке канцеларије.

У то време, у граду није био баш велики избор таквих кућа, те је прва Градска кућа била смештена у стару такозвану „Коморску кућу“ која се налазила, отприлике, на земљишту где је данас раскрсница Булевара Михајла Пупина са улицама Краља Александра и Железничком или на простору данашње Главне поште

Ипак, простор на ком се налазила Коморска кућа, као и сама кућа, нису били адекватни за тако важну установу. Сматрало се да “Варошка кућа” не треба ту да остане, на “крају вароши”, а осим тога, поред ње је била јеврејска богомоља и иза ње се простирала баруштина “Мали лиман”.

Још један разлог за селидбу био је тај што је требало да се оно земљиште где је била коморска кућа уступити досељеним Јерменима за зидање њихове цркве и парохијског дома и да се оданде уклони јеврејска богомоља и парцелише преостало земљиште.

Процес трагања за новом Градском кућом је трајао дуже него што је било предвиђено, али за 30 година је пронађена замена на месту где се данас налази лево крило нове Градске куће.

Тада је власник куће на углу главног градског трга и Главне улице био богати трговац стоком Петар Ференци који је издао градској управи под закуп своју велику једноспратницу и она је служила као зграда Магистрата све до подизања данашње велелпне грађевине.