Професори из Велике Плане упозоравају: Физичка неактивност ученика попримила ДРАМАТИЧНЕ РАЗМЕРЕ
Деца нису довољно или на прави начин информисана о значају физичке активности и потреби бављења спортом
Физичка неактивност деце у основним школама у Србији и њихова неспремност да се баве спортом попримили су драматичне размере, упозоравају професори физичког васпитања у Великој Плани. То за последицу има прекомерну тежину, проблеме са правилним држањем тела и равнотежом, а тестови у школама показују да су деца све више трома. Толико да има ученика петог разреда који не могу да скоче ни један метар удаљ.
ВЕЛИКА ПЛАНА ЗА СПОРТ ИЗДВОЈИЛА 30 МИЛИОНА: Спортом се организовано бави више од 2.000 младих (ФОТО)
То је највише последица погрешног васпитања код куће, али и чињенице да до четвртог разреда часове физичког држе учитељи, који за то нису квалификовани.
- У петом разреду ми наставници суочавамо се са поједином децом која малтене не знају да ходају нормално, а камоли да потрче. У таквим случајевима потребно је годину дана да га навикнеш на рад, јер имамо само три часа физичког недељно. Ако као друштво под хитно нешто не предузмемо, модеран живот и техника ће нам доћи главе – сликовито упозорава наставник физичког васпитања Томислав Стојановић, који већ четири деценије младе у Великој Плани учи да без спорта и физичке активности нема здравља.
Лопту су заменили паметним телефонима, трчање, пентрање и вожњу бицикла виртуелним светом компјутерских игрица. Трапави и гојазни - овако би грубо могао гласити опис данашње омладине, која - уколико би се оцењивала по некада важећим критеријумима - не би добила прелазну оцену за своје физичке способности.
Хипокинезија, односно мањак покрета, доводи до смањења основних биомоторичких димензија, као што су снага, брзина, спретност, окретност, а то опет има директне последице на слабост мускулатуре, из чега произилазе деформитети. Такође, слабе и функционалне способности, као што су витални капацитет плућа и кисеонички капацитет.
На почетку школске године обавља се тестирање ученика које обухвата скок удаљ, трчање на 30 и 200 метара, згибове. Кад упоредимо резултате са претходним годинама, све су лошији. Поражавајуће је да дете у петом разреду не може да уради ни један згиб, да скочи један метар удаљ... Потребно је под хитно нешто предузети у систему образовања, али највећу улогу имају родитељи.
Ђаци све више избегавају часове физичког васпитања
Некада су ђаци бежали са часова да би "играли лопте", данас многи гледају како да ескивирају час физичког.
-Пре десетак година имали смо само једно игралиште у школском комплексу, па је тешко било и тренинге одржавати од све оне деце и омладине која се ту рекреирала. Сад имамо пет терена, а најчешће су сви празни. Сам час одређени број деце, поготово девојчице, преседе са телефонима у руци.
- Пре три, четири деценије, имали смо тек по неко дете „дебељуцу“, али ово сад је масовна појава.
Да из генерације у генерацију ђаци изналазе разноразне начине да избегну час физичког васпитања потврђује и наставница Мира Доганџић.
- Све је више ученика који би да "прескоче" овај час. Посебно девојчица из старијих разреда. По одељењу, троје до петоро константно не раде, у осмом су редовни само они који тренирају неки спорт. Сигурно да је вишак килограма на првом месту узрок физичкој неактивности, многи се стиде свог физичког изгледа, али као да не желе да схвате да их је управо превелика пасивност довела у стање гојазности. Уз то, месечни циклус поједине девојчице доживљавају или желе да представе као нешто драматично и данима то наводе као оправдање. Мислим да, упркос времену у коме живомо, деца нису довољно или на прави начин информисана о значају физичке активности и потреби бављења спортом - истиче наставница Доганџић.
Она упозорава да, кад је физичко у питању, родитељи најчешће реагују само ако им дете има слабију оцену од петице.
