Први Сретењски сусрет одржан у Београду: Има ли слободе без државе?

"Први сретењски сусрет", научни скуп на тему "Има ли слободе без државе?", одржан је данас у Београду у присуству великог броја историчара, академика, студената и других угледних гостију. У организацији Фондације "За српски народ и државу" о српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојановић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.

Модератор панела био је Никола Селаковић, члан председништва СНС, а догађај је организовала Фондација "За српски народ и државу", која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговању традиције и српског културног наслеђа, едукацији младих и издавачкој делатности.

Председник Српске напредне стране (СНС) Милош Вучевић рекао је данас пре почетка панела, да верује да се Србија враћа себи, да верује себе и да се не стиди себе, јер једино тако може да буде политичко - економски конкурентна у свету и за периоде које долазе.

Вучевић је рекао да је врло значајно да овај пут држава обележавање Сретења као најважнијег државног празника организује на тај начин да то не буде само једна церемонија, већ да се организује у више градова и кроз више догађаја.

- Данашњи сретењски сусрети су практично обележавање Сретења или прича о свима нама, не само о нашој историји или прошлости, како неко увек изнова намерно покушава дефинисати, да је то нешто што нас повезује да ми будемо модернији или успешнији. Мислим да су идентитетска питања 'пар excellence политичка' питања. Поред питања економије, безбедности, али идентитетска питања опредељују ваше суштинске владе, политике државе по оним кључним темама. Идентитетско питање за нас јесте да сами себе поставимо на оно место, на ону столицу, фигуративно, на којој историјски седимо и која нам даје заправо да будемо у заједници развијених, савремених и снажних држава - рекао је Вучевић.

Он је додао да је задовљан што је Фондација за српски народ и државу организовала данашње сусрете. Одговарајући на питање Танјуга, колико је тешко у данашње време сачувати тај идентитет једне суверене државе у свету где владају ратови и политичка ситуација није стабилна, Вучевић је рекао да је то веома тешко, посебно када сте држава која није површински или бројчано велика.

- То је наравно нешто што није једноставно сачувати. Посебно у ери једне глобализације која се доста агресивно намеће, где вас прво убеђују да сте ви грађани света, а онда, тек да сте грађани неке регије, не државе. Кажу вам да су народи непотребни, него смо ми сви бића у неком простору и времену. Искрено се политички гадим таквог концепта и не верујем у то. Ја сам прво Србин и грађанин Србије, а онда можемо причати да смо све даље или шире - рекао је Вучевић.

Он је додао да уколико прво свако од нас не цени своју породицу и кућу, како онда може да гледа шире и даље. Члан Председништва СНС Никола Селаковић, који је био и модератор данашњег панела истакао је да Фондација за српски народ и државу почиње овим панелом серију одржавања јавних панела у којима ће бити укључени стручњаци из различитих заједница, пре свега из академске.

- Идеја нам је и жеља да Сретењски сусрети постану једна врста добре праксе, доброг обичаја. Ово су Први сретењски сусрети који за тему имају управо значај државе као гаранта слободе и права грађана и слободе и права једног народа. Наша фондација ће се потрудити да на овај начин упознаје ширу заједницу, људе који су политички активни, људе који су чврсто на становиштима одбране и надградње онога што јесте национални, културни српски идентитет, онога што јесте јачање државотворности нашега народа, да управо те вредности добијају своју подршку кроз организацију оваквих догађаја - нагласио је Селаковић.

Он је додао да можда изгледа чудно, што се овај панел организује две недеље након Сретења и додаје да је циљ да се покаже да Сретење није вредно само једног дана, већ да треба да се организује више скупова и догађаја.

- То је вредност наше државе, то је вредност нашега народа и то је вредност коју морамо да гајимо и да негујемо. Ове године обележили смо 220 година од Првог српског устанка, следеће године обележићемо 190 година од првог српског устава и хоћемо да укажемо на то да прослављати тако једну велику годишњицу није ствар једног дана и једне прославе. Овакав догађај, овакве панел дискусије и расправе јесу наш допринос осветљавању и расветљавању самог Сретења и његовог значаја у читавој години, у целој години у којој обележавамо 220 година - истакао је Селаковић.

Научни саветник Историјског института Београд Александар Растовић који је говорио и на панелу подсетио је да српска револуција која је избила на Сретење 1804. године представља један од најзначајнијих и најважнијих догађаја у историји српског народа.

- Са једне стране означила борбу за стицање слободе и ослобођење од Турске, али са друге стране и ту мукотрпну борбу за обнову српске државности која је изгубљена у средњем веку, а дефинитивно обновљена на Берлинском конгресу - нагласио је он.

Растовић је рекао да је Сретење значајно и по доношењу Устава, првог српског устава, Сретењског устава 1835. године, чиме су ударени темељи модерне српске државе, чије елементе, односно плодове данас уживамо. Редовни професор правног факултета Универзитета у Новом Саду Драгутин Аврамовић рекао је да се Сретењски устав бар у теорији често узима као први српски устав.

- То је почетак утемељивања српске државности и један добар пут ка независности и ка пуној слободи саме српске државе која је тада егзистирала у оквиру Турске империје. Тако да је ово један врло важан догађај са правног аспекта за утемељивање српске уставно- правне традиције - рекао је он.

Директор Института за политичке студије у Београду Миша Стојадиновић један од учесника на панелу рекао је да Сретење представља један од најзначајнијих српских празника.

- Доношењем Сретењског устава представљен је један од првих корака ка српској државности. У том смислу, као социолог, потрудићу се да пружим један шири контекст, не само настанка самог устава, већ и догађаја који су претходили том уставу и онога што је уследило касније - рекао је он.

Проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду је отвпорио панел уз занимљиво предавање на којем је говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку

- У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности - истиче Аврамовић.

Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.

- Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу - рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.

До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.

- И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа - рекао је Растовић.

Танјуг